Oktobarska neto plata u Hrvatskoj dostigla je prosečnu visinu od 1.470 evra, što predstavlja nominalno povećanje od jednog odsto, a realno od 0,4 odsto u poređenju sa septembrom. Ove podatke objavio je danas Državni zavod za statistiku (DZS) Hrvatske. Ove brojke ukazuju na stabilan rast plata u zemlji, koji prati trendove u ekonomiji i tržištu rada.
Kada se posmatra godišnji nivo, prosečna neto plata je u oktobru 2025. godine nominalno viša za 9,7 odsto u odnosu na oktobar 2024. godine, dok je realno povećanje iznosilo 5,9 odsto. Ovi podaci pokazuju da su plate u Hrvatskoj nastavile da rastu, što može biti odraz poboljšanja ekonomskih uslova i povećanja potražnje za radnom snagom.
Međutim, kako se plate povećavaju, važno je razmotriti i inflaciju i troškove života, koji budući da rastu, mogu uticati na stvarnu kupovnu moć građana. U tom kontekstu, realna plata, koja uzima u obzir inflaciju, može dati jasniju sliku o tome koliko zapravo novca građani imaju na raspolaganju za potrošnju.
Najveća prosečna mesečna neto zarada po zaposlenom za oktobar 2025. godine, kao i u prethodnom mesecu, isplaćena je u sektoru avio-prevoza, gde je iznosila 2.397 evra. Ovaj sektor, koji je značajno pogođen tokom pandemije COVID-19, pokazuje znake oporavka i rasta, što može biti ohrabrujuće za ekonomiju zemlje.
Zanimljivo je da su plate u različitim sektorima i dalje veoma neujednačene. Dok avio-prevoz beleži visoke zarade, drugi sektori, posebno oni koji se oslanjaju na fizičku radnu snagu ili manju kvalifikaciju, često imaju znatno niže prosečne plate. Ova razlika može doprineti društvenim nejednakostima i stvoriti dodatne izazove za radnu snagu koja se suočava sa sve višim troškovima života.
U poslednjim godinama, Hrvatska se suočila sa brojnim ekonomskim izazovima, uključujući i posledice pandemije, inflaciju i nedostatak radne snage u određenim sektorima. Država je preduzela različite mere kako bi podržala ekonomiju, uključujući subvencije i podršku preduzetnicima, ali i dalje postoji potreba za jačanjem tržišta rada i povećanjem konkurentnosti.
S obzirom na to da se Hrvatska priprema za buduće izazove, važno je da se usredsredi na obrazovanje i obuku radne snage, kako bi se osiguralo da ljudi imaju veštine koje su potrebne na tržištu rada. Ovo bi moglo pomoći u smanjenju razlike u platama među sektorima i omogućiti ljudima da se prilagode promenama u ekonomiji.
U međuvremenu, građani Hrvatske nastavljaju da se suočavaju sa izazovima svakodnevnog života, kao što su rastuće cene osnovnih životnih namirnica i usluga. Ove ekonomske promene će imati dugoročne posledice na standard života, i važno je da vlasti preduzmu korake kako bi zaštitile najugroženije grupe u društvu.
U zaključku, iako su podaci o rastu prosečne plate u Hrvatskoj ohrabrujući, postoji mnogo faktora koje treba uzeti u obzir. Stabilnost i rast plata moraju ići ruku pod ruku sa održivim razvojem i unapređenjem životnog standarda svih građana. U narednim mesecima i godinama, pažnja će biti usmerena na to kako se ova ekonomska kretanja odražavaju na svakodnevni život i blagostanje ljudi u Hrvatskoj.
