ZAGREB – Prosečna novembarska mesečna neto plata u Hrvatskoj iznosila je 1.498 evra, što predstavlja nominalno povećanje od 1,9 procenata, dok je realno povećanje iznosilo 1,3 procenata u odnosu na oktobar. Ove podatke je objavio hrvatski Državni zavod za statistiku (DZS), koji redovno prati stanje na tržištu rada i kretanje plata u zemlji.
Na godišnjem nivou, prosečna neto plata u Hrvatskoj je nominalno viša za 9,7 procenata, a realno za 5,7 procenata u poređenju sa novembrom 2024. godine. Ovi podaci ukazuju na pozitivan trend rasta plata, što može biti od značaja za ekonomsku stabilnost i kupovnu moć građana.
U analizi kretanja plata, posebno se ističu razlike između različitih sektora. Najveća prosečna mesečna neto zarada po zaposlenom za novembar 2025. godine, kao i u prethodnim mesecima, isplaćena je u sektoru avio-prevoza, gde je iznosila 2.315 evra. Ovaj podatak naglašava kako određeni sektori, posebno oni koji se bave visokom tehnologijom ili specijalizovanim uslugama, pružaju veće plate u odnosu na druge oblasti.
U Hrvatskoj, tržište rada je i dalje pod uticajem raznih faktora, uključujući globalnu ekonomsku situaciju, inflaciju i promene u potražnji za radnom snagom. Povećanje plata može biti rezultat viših troškova života, ali i potrebe poslodavaca da privuku i zadrže kvalitetne radnike zbog konkurencije na tržištu.
Zanimljivo je primetiti da su plate u Hrvatskoj u stalnom porastu, ali se i dalje suočavaju sa izazovima. Mnogi građani osećaju da njihove plate ne prate uvek rast troškova života, što može izazvati nezadovoljstvo i pritisak na vladu da preduzme mere za poboljšanje ekonomskih uslova. Pored toga, razlike u platama između različitih sektora i regija i dalje ostaju izazov za ravnotežu tržišta rada.
Zaposleni u sektorima kao što su zdravstvo, obrazovanje i javna administracija često se susreću sa nižim platama u poređenju sa sektorima kao što su IT i avio-prevoz. Ove razlike mogu dovesti do problema sa zadržavanjem radne snage u ključnim službama, što može negativno uticati na kvalitet usluga koje se pružaju građanima.
Osim plata, DZS takođe prati i druge indikatore ekonomskog rasta, kao što su nezaposlenost i inflacija. U poslednje vreme, stopa nezaposlenosti u Hrvatskoj beleži blagi trend opadanja, što može biti rezultat pozitivnog ekonomskog rasta i povećanja investicija.
Međutim, inflacija i dalje predstavlja izazov, jer rast cena osnovnih životnih namirnica i usluga može umanjiti realnu kupovnu moć građana. Ova situacija zahteva pažljivo upravljanje ekonomskim politikama kako bi se obezbedila stabilnost i održivost rasta.
U kontekstu ovih ekonomskih kretanja, vlada i nadležni organi nastavljaju da prate situaciju i preduzimaju mere koje bi mogle doprineti daljem rastu plata i smanjenju razlika između sektora. Povećanje minimalne plate, kao i podsticaji za zapošljavanje u sektoru usluga i proizvodnje, mogu biti neki od načina na koje se vlasti trude da unaprede uslove rada i životnog standarda građana.
U zaključku, iako su podaci o prosečnim platama u Hrvatskoj optimistični, važno je nastaviti rad na smanjenju razlika između sektora i regija, kao i obezbediti stabilnost ekonomije kako bi se očuvala kupovna moć građana. U tom smislu, dodatne mere i strategije će biti ključne za postizanje održivog razvoja i prosperiteta u budućnosti.
