ZAGREB – Prosečna julska neto plata u Hrvatskoj iznosila je 1.437 evra, što predstavlja nominalno smanjenje od 0,5 odsto, a realno od 0,9 odsto u odnosu na jun, saopštio je danas hrvatski Državni zavod za statistiku (DZS). Ovi podaci ukazuju na blagu stagnaciju plata u junu, dok se na godišnjem nivou beleži rast.
Na godišnjem nivou, prosečna neto plata u Hrvatskoj je nominalno viša za 9,3 odsto, a realno za pet odsto u poređenju sa julom 2024. godine. Ovi rezultati sugerišu da, iako su plate u julu 2025. godine pale u odnosu na jun, u odnosu na prošlu godinu beleže značajan rast.
U analizi plata po sektorima, najviša prosečna mesečna neto zarada po zaposlenom za jul 2025. godine isplaćena je u sektoru avio-prevoza, gde je iznosila 2.353 evra. Ovaj sektor se ističe kao jedan od najdinamičnijih i najprofitabilnijih, što može biti rezultat povećanog broja putnika i oporavka turizma nakon pandemije.
U poređenju sa drugim sektorima, plate u avio-prevozu daleko su više od proseka, što može privući više radnika u ovu industriju. Ovakvi podaci su značajni za analizu tržišta rada, jer ukazuju na to koje industrije nude bolje mogućnosti za zapošljavanje i rast plata.
Osim sektora avio-prevoza, drugi sektori takođe beleže porast plata, ali u manjoj meri. Na primer, sektor informatičkih tehnologija, koji je u poslednjim godinama doživeo ekspanziju, takođe pokazuje trend rasta plata, ali se ne može porediti sa avio-prevozom. U ovom trenutku, Hrvatska se suočava sa izazovima kao što su inflacija i nedostatak radne snage, što dodatno komplikuje situaciju na tržištu rada.
U junu 2025. godine, pad plata može se delimično objasniti sezonskim faktorima, budući da su julski meseci često period kada se broj zaposlenih u određenim sektorima smanjuje zbog godišnjih odmora, što može uticati na ukupne zarade. S obzirom na to, očekuje se da će se situacija stabilizovati u narednim mesecima, kada se očekuje povećanje zaposlenosti i vraćanje u normalan radni ritam.
Stručnjaci smatraju da je važno posmatrati ove trendove kako bi se bolje razumele ekonomske okolnosti u zemlji. Rastuće plate, iako su nominalno visoke, moraju se analizirati u kontekstu inflacije i životnog standarda građana. U tom smislu, realni rast plata od pet odsto predstavlja određeni pomak, ali je važno nastaviti pratiti kako će se ova kretanja razvijati u budućnosti.
Osim plata, DZS je takođe izneo podatke o zaposlenosti, koji pokazuju da je stopa nezaposlenosti u Hrvatskoj opala, što ukazuje na to da se tržište rada postepeno oporavlja. Međutim, izazovi kao što su nedostatak radne snage i odlazak mladih ljudi u inostranstvo ostaju prisutni.
Vlasti će morati da reaguju na ove trendove kako bi se osiguralo da se uslovi na tržištu rada poboljšaju, a to podrazumeva i podsticanje obrazovanja i obuke u sektorima koji su u porastu, kao što su tehnologija i usluge.
U zaključku, iako su julski podaci o platama u Hrvatskoj pokazali blago smanjenje u odnosu na jun, godišnji rast ukazuje na stabilnost i potencijal za dalji razvoj. Važno je pratiti kako će se ovi trendovi razvijati i kakve će posledice imati na ekonomiju i životni standard građana u budućnosti.
