U Briselu je danas objavljeno da je prosečna cena jednog hektara obradivog zemljišta u Evropskoj uniji za 2024. godinu procenjena na 15.224 evra, prema podacima Evrostata. Ova cifra predstavlja značajno povećanje od 6,1 odsto u odnosu na 2023. godinu, kada je prosečna cena iznosila 14.343 evra. Ovaj trend rasta cena obradivog zemljišta može imati dalekosežne posledice na poljoprivrednu proizvodnju i ekonomiju zemalja članica EU.
Povećanje cene zemljišta može se pripisati različitim faktorima, uključujući rastuću potražnju za poljoprivrednim proizvodima, inflaciju i promene u zakonodavstvu koje utiču na poljoprivrednu industriju. Ova situacija može otežati male i srednje poljoprivredne proizvođače, koji se suočavaju sa visokim troškovima kupovine ili zakupa zemljišta.
S druge strane, prosečna godišnja cena zakupa obradivog zemljišta i stalnih travnjaka u EU je procenjena na 295 evra po hektaru, što takođe predstavlja povećanje od 6,4 odsto u posmatranom periodu. Ova cena zakupa može dodatno opteretiti poljoprivrednike, koji se već bore sa rastućim troškovima proizvodnje i neizvesnošću na tržištu.
Ekonomisti ističu da će rast cena zemljišta imati različite efekte u različitim regijama EU. U nekim zemljama, kao što su Nemačka i Francuska, visoke cene zemljišta mogu dovesti do povećanja investicija u poljoprivredu, dok će u manje razvijenim zemljama, poput nekih istočnoevropskih zemalja, visoke cene moći da obeshrabre poljoprivrednike i smanje proizvodnju.
Poljoprivredna politika EU može igrati ključnu ulogu u ovom kontekstu. U okviru Zelenog plana EU, ciljevi održivosti i očuvanja životne sredine postavljaju dodatne izazove za poljoprivrednike, koji su već pod pritiskom rasta cena. Ove politike mogu uticati na to kako se zemljište koristi i koliko će biti dostupno za poljoprivredne aktivnosti.
Analitičari predviđaju da će se trend rasta cena obradivog zemljišta nastaviti, posebno s obzirom na globalne klimatske promene i sve veću potražnju za hranom. U tom smislu, poljoprivrednici će morati da prilagode svoje strategije i razmotre nove načine proizvodnje kako bi ostali konkurentni na tržištu.
Osim što utiče na poljoprivrednike, rast cena zemljišta može imati i šire ekonomske posledice. Visoke cene mogu smanjiti pristup obradivom zemljištu novim proizvođačima, što može smanjiti konkurenciju i dovesti do povećanja cena hrane na tržištu. Ovo može dodatno opteretiti potrošače, posebno u vremenima kada inflacija već utiče na kupovnu moć.
Takođe, rast cena zemljišta može imati uticaj na ruralne zajednice. Mnoge od njih su već pogođene ekonomskim izazovima, a dodatni pritisak na cene zemljišta može dovesti do smanjenja broja poljoprivrednih domaćinstava i migracija ka urbanim sredinama, što može dodatno oslabiti ruralne ekonomije.
U svetlu ovih informacija, važno je da se donosioci odluka u EU fokusiraju na strategije koje će podržati poljoprivrednike i obezbediti održivu budućnost za poljoprivredu u regionu. To može uključivati subvencije za male poljoprivrednike, podršku za inovacije u poljoprivredi i mere za zaštitu životne sredine koje neće dodatno opteretiti proizvođače.
Zaključak je da rast cena obradivog zemljišta u EU predstavlja značajan izazov za poljoprivrednike i ekonomiju, ali i priliku za preispitivanje i unapređenje poljoprivrednih politika i strategija. Održiva poljoprivreda koja uzima u obzir ekonomske, ekološke i socijalne aspekte može biti ključ za budućnost evropskog agrara.
