Ove godine, pšenica, koja se tradicionalno smatra osnovnom poljoprivrednom kulturom u Srbiji, suočila se s ozbiljnim izazovima. Predsednik udruženja „Dolovački paori“, Marko Bojtar, izjavio je da su očekivanja bila visoka, no suša je znatno smanjila prinos. Prosečni prinos po hektaru iznosi samo 5,5 tona, što je daleko od rekordnih godišnjih prinosima. Bojtar je naglasio da otkupna cena pšenice iznosi oko 20 dinara po kilogramu, što dodatno otežava situaciju poljoprivrednicima.
U razgovoru za Tanjug, Bojtar je objasnio da je suša, koja je počela u fazi nalivanja zrna, uzrokovala smanjenje prinosa i da je umesto očekivanog rekordnog roda, godina bila prosečna. Sa trenutnom otkupnom cenom i prosečnim prinosima, poljoprivrednici ne mogu da pokriju ni osnovna ulaganja u proizvodnju. Prema analizi Zadružnog saveza Vojvodine, čak i uz prosečne prinose od šest tona po hektaru i cenu od 26 dinara po kilogramu, poljoprivrednici ne ostvaruju nikakvu dobit.
Kada je reč o jarih kulturama, situacija je još gora. Bojtar upozorava na katastrofalno stanje, posebno kod soje i kukuruza, gde se očekuje da će mnogi usevi završiti s lošim rodom ili će biti zaorani. Ovo dodatno naglašava ozbiljnost trenutne situacije u sektoru poljoprivrede.
Poljoprivrednici su se okupili na sastanku u Stajićevu 11. jula, gde su tražili hitnu pomoć države. Na sastanku su zatražili jednokratnu pomoć od 300 evra po hektaru za prolećne kulture i isplatu svih dugovanja države do 1. avgusta. Bojtar je takođe istakao da je jedan od ključnih zahteva izmena Zakona o akcizi na naftne derivate, kako bi poljoprivrednici mogli da dobiju gorivo bez akcize, kao što je praksa u zemljama u okruženju.
Postavlja se pitanje kako će se poljoprivreda u Srbiji prilagoditi trenutnim izazovima. Mnogi proizvođači se suočavaju sa velikim finansijskim pritiscima, a trenutne cene žitarica su daleko od onih koje bi im omogućile pokriće troškova proizvodnje. Naime, sa prosečnim prinosima i niskim otkupnim cenama, mnogi poljoprivrednici su blizu bankrota.
U isto vreme, apel na promene u zakonodavstvu o akcizama može doneti značajnu olakšicu. Smanjenje troškova proizvodnje kroz izmenu zakona o akcizama na gorivo može biti ključno za opstanak mnogih poljoprivrednika. Takođe, reprogramiranje poljoprivrednih kredita s niskim kamatama može pomoći proizvođačima da prebrode tešku situaciju.
Budućnost srpske poljoprivrede zavisi od sposobnosti da se reše trenutni problemi i implementiraju potrebne reformske mere. Ukoliko se ne preduzmu koraci ka podršci poljoprivrednicima, može doći do daljeg smanjenja proizvodnje, što će imati dugoročne posledice na snabdevanje tržišta i stabilnost cena.
S obzirom na trenutnu situaciju, poljoprivrednici će morati da se udruže i nastave da traže pomoć od nadležnih institucija. U svetlu globalnih klimatskih promena i ekonomske nestabilnosti, važno je da se razviju strategije koje će omogućiti održivu proizvodnju hrane i ekonomski oporavak sektora.
U zaključku, trenutna situacija u poljoprivredi Srbije zahteva hitnu pažnju i akciju, kako bi se zaštitili interesi poljoprivrednika i obezbedila stabilnost hrane za sve.
