Andrija Mandić, predsednik Skupštine Crne Gore i lider Nove srpske demokratije, uspešno je preživeo pokušaj opozicije da ga smeni sa te funkcije. Na sednici Skupštine, gde se raspravljalo o inicijativi Demokratske partije socijalista (DPS) i Socijaldemokrata, predložena smena nije prošla. Za smenu je glasalo 20 poslanika, dok je 41 bio protiv, od ukupno 81 koliko ih ima u parlamentu.
Inicijatori smene naveli su deset razloga zbog kojih Mandić ne bi trebao da ostane na čelu Skupštine, ali su ti argumenti, nakon žustre diskusije, pala u vodu. Mandić je odgovorio na optužbe rekavši: „Mnoge od optužbi koje ste naveli nisu istinite. Nisam uvećao svoje materijalno bogatstvo za jedan jedini cent, osim onoga što sam nasledio.“
Opozicija je kao jedan od glavnih razloga za smenu navela i Mandićevo ćutanje o slučaju njegovog bratanca Danila Mandića, koji je u pritvoru zbog sumnje da je, koristeći službeni automobil Skupštine, pokušao da ubije dve osobe. Mandić je na to odgovorio da je njegov bratranac častan čovek i da treba da se sačeka odluka suda. „Ne odvajam ga od moje dece. Ako je neko prekršio zakon, mora podjednako da odgovara,“ dodao je Mandić.
Politički analitičar Boško Vukićević smatra da je inicijativa opozicije o Mandićevoj smeni imala višestruke koristi za aktuelnu izvršnu vlast. Ovaj događaj je bio drugi pokušaj smene Mandića otkako je izabran za predsednika Skupštine pre godinu i sedam meseci, a prethodna inicijativa za njegovu smenu takođe je potekla iz redova DPS-a, koja ga je optužila za „grubo zloupotrebljavanje Skupštine za partijske, nacionalističke i antievropske interese.“
Vukićević naglašava da je glasanje pokazalo još jedan javni i zvanični politički poraz DPS-a. On je istakao da je ovaj rezultat potvrdio negativnu karakteristiku stranke kao „nepopravljivog gubitnika.“ Takođe, smatra da je izbor Mila Đukanovića za počasnog predsednika stranke signal da DPS ne želi nikakve reforme ili suštinske promene unutar svoje organizacije.
U trenutku glasanja, poslanici vladajućih stranaka, kao što su Bošnjačka stranka i Albanski forum, kao i predstavnici drugih vladajućih stranaka, nisu bili prisutni. Ovo je dodatno ukazalo na trenutnu političku dinamiku u Crnoj Gori. Vukićević je primetio da aktuelna vlast može biti „presrećna“ dok ima ovakav DPS kao vodeću opozicionu snagu, jer je on zapravo garant njenog opstanka. Prema njemu, većina građana ne želi povratak „zločinačkoj diktaturi“, a trenutni DPS ne predstavlja ozbiljnu pretnju vlasti.
Osim toga, glasanje o smeni Mandića bilo je prilika da aktuelna vlast razotkrije eventualne „trojanske konje“ u svojim redovima, kao i da se oslobodi mogućih „spavača“ unutar svojih redova i ojača koalicione odnose. Vukićević zaključuje da je ovo događanje značajno za političku stabilnost Crne Gore, gde opozicija ne uspeva da se konsoliduje i pruži ozbiljniju alternativu aktuelnoj vlasti.
U zaključku, Andrija Mandić je još jednom dokazao svoju političku otpornost i sposobnost da opstane na vlasti uprkos pritiscima i kritikama opozicije. Njegova izjava o bratancu i insistiranje na nevinosti svoje porodice, zajedno s njegovim argumentima o finansijskoj čestitosti, dodatno su učvrstili njegovu poziciju unutar Skupštine. Ova situacija takođe ukazuje na složenost političkog pejzaža u Crnoj Gori, gde opozicija ima problema da se konsoliduje i pruži ozbiljniji izazov aktuelnoj vlasti.
