Promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Republici Srbiji beleži značajan rast u drugom tromesečju 2025. godine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), vrednost prometa u tekućim cenama porasla je za 10,3% u odnosu na isto tromesečje prethodne godine. Ovaj trend rasta može se pripisati višim cenama proizvoda, kao i mogućem povećanju fizičkog prometa, iako se čini da nisu došlo do značajnih promena u potrošačkim navikama.
U prvih šest meseci 2025. godine, ukupni promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama zabeležio je rast od 7,6% u tekućim cenama u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Ovi podaci ukazuju na to da su potrošači nastavili da kupuju, ali po višim cenama, što može uticati na ukupnu potrošačku moć.
Struktura prometa poljoprivrednih proizvoda u prvoj polovini 2025. godine ukazuje da su najzastupljenije grupe proizvoda povrće (29,7%), voće i grožđe (19,0%), mleko i mlečni proizvodi (16,0%), kao i živina i jaja (16,0%). Ovaj raspored ukazuje na raznovrsnost asortimana koji se nudi potrošačima, ali i na važnost lokalne proizvodnje u svakodnevnoj ishrani.
Kada je reč o pojedinačnim proizvodima, najviše povećanje vrednosti prometa zabeleženo je kod ribe (6%) i pšeničnog brašna (5,4%). Takođe, krastavci, šargarepa i jagode su takođe zabeležili porast, svaka sa povećanjem od oko 3%. Ovi podaci naglašavaju trend rasta potražnje za određenim svežim proizvodima, što može ukazivati na promene u ishrani potrošača ili povećanu dostupnost ovih proizvoda na tržištu.
Međutim, ne može se ignorisati ni pad vrednosti prometa kod određenih proizvoda. Na primer, sveže šljive su zabeležile pad od čak 31,2%, dok su jaja pala za 7,5%. Ovi podaci mogu ukazivati na sezonske fluktuacije ili promene u potražnji, što može biti izazov za proizvođače koji se oslanjaju na stabilnost tržišta.
U poslednjim godinama, pijace su postale važna mesta za prodaju lokalnih poljoprivrednih proizvoda, a potrošači sve više traže sveže i organske proizvode. Ovaj trend može biti deo šireg pokreta ka zdravijem načinu ishrane i podršci lokalnim proizvođačima. U tom kontekstu, rast prometa na pijacama može se posmatrati i kao pozitivan signal za budućnost poljoprivrede u Srbiji.
Osim toga, značajno je napomenuti da se povećanje prometa ne mora nužno odnositi samo na povećanje količine prodatih proizvoda, već i na promene u cenama koje mogu uticati na ukupni prihod poljoprivrednika. U situaciji kada su cene proizvoda u porastu, poljoprivrednici mogu doživeti povećanje prihoda, ali istovremeno, potrošači se suočavaju s većim troškovima, što može uticati na njihovu kupovnu moć.
U zaključku, rast prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji u drugom tromesečju 2025. godine predstavlja značajan indikator stanja na tržištu i potencijala za dalje unapređenje domaće poljoprivrede. Kako se ekonomija i potrošačke navike razvijaju, važno je pratiti ove trendove i prilagođavati se promenama na tržištu kako bi se osigurala održivost i rast sektora. Potrošači, s druge strane, mogu iskoristiti ove prilike da podrže lokalne proizvodnje i doprinosi zdravijoj ishrani.
