Strani investitori, koji su dobijali značajne poreske olakšice od strane države, u prvom tromesečju ove godine znatno su smanjili svoja ulaganja, što je izazvalo zabrinutost u vezi s budućnošću domaće privrede. Direktne strane investicije pale su na samo 704 miliona evra, što je duplo manje nego prethodnih godina. Ova situacija postavlja pitanje o potrebi povratka fokusiranja na domaće izvore kapitala i novom modelu rasta.
Lokalna privreda trenutno se suočava sa potrebom za investicijama koje bi mogli da podstaknu ekonomski rast. Stručnjaci smatraju da je propuštena prilika za ozbiljnu poresku reformu koja bi podstakla domaća ulaganja, posebno u godinama kada su prilivi iz inostranstva bili visoki, a privreda rasla brže od ostalih u Evropi. S obzirom na trenutnu situaciju, postavlja se pitanje koliko fiskalnog prostora postoji za značajnije promene i da li će Ministarstvo finansija reagovati.
Profesor Svetislav Kostić ukazuje na to da nema naznaka o planiranim promenama u poreskoj politici. On predlaže uvođenje pravila Evropske unije o minimalnom porezu na dobit, koji bi mogao doprineti prikupljanju većih prihoda od multinacionalnih kompanija. Ova direktiva podrazumeva da porezi za kompanije sa prihodima većim od 750 miliona evra ne mogu biti ispod 15%. Srbija još nije usvojila ovu direktivu, dok su neke susedne zemlje, poput Severne Makedonije, već to učinile.
Kostić smatra da bi naplata ovog poreza mogla otvoriti prostor za poreske podsticaje domaćim preduzećima, koja čine 99% srpske privrede. Ideja o povratu poreskog kredita iz Zakona o porezu na dobit pravnih lica takođe bi mogla biti korisna, ali bi bila skupa ako bi se primenila na sve. Prednost bi trebalo dati domaćim privrednicima kako bi se osigurao rast i stabilnost.
U vezi sa zapošljavanjem mladih, Kostić predlaže obnovu podsticaja koji bi omogućili poslodavcima da zapošljavaju visokoobrazovane radnike uz što niže troškove. On naglašava da bi reforma poreza na dohodak trebalo da bude zasnovana na širokom društvenom konsenzusu i da bi trebalo da se sprovodi postepeno kako bi privreda imala vremena da se prilagodi.
Darko Majstorović, poreski savetnik, ukazuje na to da su veće poreske uštede dostupne samo preduzećima koja ulažu više od 100 miliona dinara u osnovna sredstva, što mnogim domaćim firmama nije dostupno. Takođe, ističe da su izmene zakona omogućile poreske olakšice za strane radnike, što dodatno opterećuje domaću privredu.
Majstorović predlaže da se država fokusira na podršku domaćim investicijama, posebno onima koje su usmerene na izvoz, kako bi se povećao izvoz i smanjio trgovinski deficit. On naglašava da bi ulaganja u proizvodnju mogla povećati udeo prihoda u PDV-u koji dolaze od domaće proizvodnje, što je trenutno vrlo nizak procenat.
S obzirom na to da domaća privreda već dugi niz godina trpi zbog nepravedne poreske politike, Majstorović smatra da je potrebno više podrške za domaće preduzetnike. Naglašava da se favorizuju strane korporacije koje često izbegavaju poreske kontrole, dok domaći privrednici često trpe kazne. Ova situacija stvara nepravedan odnos u poslovnom okruženju.
Reforma poreskog sistema ne bi trebala da se fokusira samo na privredu, već i na druge aspekte društva. Kostić ukazuje na to da su poreske stope na nasleđe i poklone u Srbiji veoma niske u poređenju sa drugim zemljama, što može dovesti do povećanja društvene nejednakosti. Takođe, postoje i propusti u poreskim pravilima koja se odnose na zelenu tranziciju i tretman nekretnina.
Obojica stručnjaka smatraju da je ključno da poreski sistem bude prilagođen potrebama privrede, a ne da prioritet budu potrebe države. Sve izmene u poreskim zakonima treba da budu rezultat saradnje sa privrednicima koji najbolje poznaju svoje potrebe. Bez uključivanja privrednika u proces donošenja odluka, teško je očekivati da će doći do značajnog poboljšanja u poslovnom okruženju.
