BRISEL – Evropska unija je prošle godine proizvela ukupno 62,2 miliona tona svežeg povrća, što predstavlja povećanje od šest odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ovi podaci su objavljeni danas od strane Evrostata, statističkog ureda Evropske unije. Najveći proizvođači svežeg povrća u EU su Španija, Italija i Francuska, koje zajedno čine značajan deo ukupne proizvodnje. Španija je na prvom mestu sa 14,8 miliona tona, nakon nje sledi Italija sa 13,9 miliona tona, dok je Francuska na trećem mestu sa 5,8 miliona tona. Ove tri zemlje zajedno čine čak 55 odsto ukupnog roda povrća u Evropskoj uniji.
Proizvodnja pojedinih vrsta povrća takođe je zabeležila rast. Proizvodnja paradajza je porasla za pet odsto, dostigavši 16,8 miliona tona. Šargarepa je povećana za šest odsto, sa ukupnom proizvodnjom od 4,7 miliona tona, dok je proizvodnja luka zabeležila impresivan porast od 11 odsto, što iznosi sedam miliona tona.
Među zemljama članicama EU, Italija se ističe kao najveći proizvođač paradajza, sa 36 odsto učešća u ukupnoj proizvodnji. Španija se nalazi na drugom mestu s 27 odsto, dok Portugalija zauzima treće mesto sa 10 odsto.
Ovi podaci ukazuju na rastuću proizvodnju povrća u Evropi, što može biti povezano sa povećanom potražnjom za svežim i zdravim namirnicama među potrošačima. Povećanje proizvodnje povrća može takođe biti rezultat povoljnijih klimatskih uslova i unapređenja poljoprivrednih praksi u ovim zemljama.
Povrće igra ključnu ulogu u ishrani evropskih građana, a porast proizvodnje može doprineti smanjenju zavisnosti od uvoza i jačanju lokalnih ekonomija. Ove informacije su posebno važne u svetlu globalnih izazova kao što su klimatske promene i ekonomska kriza, koji mogu uticati na poljoprivredu i sigurnost hrane.
U svetlu ovih podataka, mnoge evropske zemlje bi mogle razmotriti strategije za dalje unapređenje svojih poljoprivrednih sektora kako bi odgovorile na promene u potražnji i osigurale stabilnost snabdevanja. Proizvodnja povrća takođe predstavlja priliku za ekološki održivu poljoprivredu i jačanje lokalnih zajednica.
Pored povrća, važno je napomenuti da su i druge grane poljoprivrede u EU zabeležile rast, što ukazuje na pozitivan trend u poljoprivrednoj proizvodnji u regionu. Ovi podaci mogu imati dalekosežne posledice na politiku hrane u EU, kao i na trgovinske odnose sa zemljama van Unije.
U zaključku, porast proizvodnje povrća u Evropskoj uniji predstavlja značajan korak ka jačanju unutrašnjeg tržišta, poboljšanju ishrane i ekonomskoj stabilnosti. Ovi rezultati će svakako privući pažnju donosioca odluka i poljoprivrednika koji će raditi na daljem unapređenju sektornih strategija kako bi osigurali održivu budućnost za evropsku poljoprivredu.
