U 12 zemalja Evropske unije, nuklearne elektrane su u 2024. godini proizvele 649.524 gigavat-sati (GWh) električne energije. Ovaj podatak predstavlja povećanje od 4,8 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, kako je danas objavio Evrostat. Ovaj porast predstavlja drugu uzastopnu godinu rasta nakon smanjenja koje je zabeleženo 2022. godine.
Nuklearne elektrane su činile 23,3 odsto ukupne proizvodnje električne energije u Evropskoj uniji, što ukazuje na značaj ovog sektora u energetskoj bilanci regiona. Ova statistika dolazi u trenutku kada se sve više zemalja suočava sa potrebom za smanjenjem emisije ugljen-dioksida i prelaskom na održivije izvore energije.
U poslednjih nekoliko godina, mnoge članice EU su se fokusirale na smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i povećanje udela obnovljivih izvora energije. U tom kontekstu, nuklearna energija se često posmatra kao sredstvo za postizanje ciljeva u oblasti klimatskih promena, s obzirom na to da ne emituje gasove sa efektom staklene bašte tokom procesa proizvodnje električne energije.
Međutim, nuklearna energija nije bez kontroverzi. Iako pruža značajnu količinu električne energije bez direktnih emisija, brige o bezbednosti, upravljanju nuklearnim otpadom i potencijalnim katastrofama i dalje su prisutne među stanovništvom i donosiocima odluka u različitim zemljama. Ove brige su pojačane nakon nesreća kao što su Černobil i Fukušima, što je dovelo do povlačenja ili usporavanja razvoja nuklearnih programa u nekim zemljama.
Uprkos tim izazovima, stručnjaci ukazuju na to da nuklearne elektrane mogu igrati ključnu ulogu u procesu dekarbonizacije. Mnoge zemlje, kao što su Francuska i Španija, nastavljaju da ulažu u svoje nuklearne kapacitete dok istovremeno diversifikuju svoje energetske portfolije kroz obnovljive izvore. Francuska, koja je poznata po svojoj nuklearnoj floti, planira da izgradi nove nuklearne reaktore kako bi osigurala stabilnu i održivu proizvodnju električne energije.
Osim toga, Evropska unija je postavila ambiciozne ciljeve za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine, što uključuje povećanje udela obnovljivih izvora energije i smanjenje zavisnosti od uglja. U tom smislu, nuklearna energija može biti viđena kao most između trenutne zavisnosti od fosilnih goriva i budućnosti zasnovane na obnovljivim izvorima.
Pored toga, trendovi u tehnologiji nuklearne energije takođe se razvijaju. Novi dizajni reaktora, kao što su mali modularni reaktori (SMR), obećavaju veću fleksibilnost i sigurnost, uz smanjenje troškova izgradnje i održavanja. Ovi reaktori mogu biti postavljeni na lokacijama gde je teško izgraditi velike nuklearne elektrane, čime se širi upotreba nuklearne energije.
U zaključku, iako se suočava sa brojnim izazovima, sektor nuklearne energije u Evropskoj uniji pokazuje znake oporavka i rasta. Sa sve većim fokusom na dekarbonizaciju i održivu energiju, budućnost nuklearne energije može biti ključna za postizanje klimatskih ciljeva EU, ali će istovremeno zahtevati pažljivo upravljanje rizicima i javnim percepcijama. Očekuje se da će se debata o ulozi nuklearne energije nastaviti dok zemlje traže ravnotežu između energetske sigurnosti, ekoloških ciljeva i ekonomskih potreba.
