Zagreb – Proizvodne cene industrijskih proizvoda u Hrvatskoj su u maju 2023. godine zabeležile rast od 1,2 posto u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok su na mesečnom nivou, u poređenju sa aprilom, zabeležile pad od 1 posto. Ove podatke objavio je Državni zavod za statistiku (DZS), koji prati kretanje cena u industriji i njihov uticaj na ekonomiju.
U analizi cena, posebno je zanimljivo isključiti energiju, koja često može značajno uticati na ukupnu sliku. Kada se isključe energetski proizvodi, cene su u maju porasle za 0,1 posto u poređenju sa aprilom, dok su na godišnjem nivou zabeležile rast od 1,8 posto. Ovi podaci ukazuju na stabilnost u industrijskom sektoru, uprkos fluktuacijama cena energije.
Poredeći podatke iz maja sa prethodnim mesecom, proizvodne cene industrijskih proizvoda na domaćem tržištu su u aprilu bile niže za 1,8 posto, dok su na godišnjem nivou u odnosu na maj prošle godine porasle za 2 posto. Ovaj trend može biti indikativan za sezonske promene u potražnji i ponudi, koje su često prisutne u industrijskim sektorima.
Kada se posmatraju cene isključujući energiju, u maju su u poređenju sa aprilom bile više za 0,2 posto, dok su u odnosu na maj prošle godine porasle za 2,7 posto. Ovi podaci sugeriraju da su drugi sektori, osim energetskog, takođe zabeležili rast, što može biti dobar znak za ukupnu ekonomsku aktivnost.
Na inostranom tržištu, proizvodne cene u maju su porasle za 0,1 posto u odnosu na april, dok su u poređenju sa majom 2022. godine zabeležile pad od 0,3 posto. Bez uključivanja energetskih proizvoda, cene na inostranom tržištu su ostale na istom nivou kao i prethodnog meseca, uz godišnji rast od 1,1 posto. Ove informacije ukazuju na to da je inostrano tržište podložnije promenama u potražnji i konkurenciji, što može uticati na ukupne proizvodne cene.
Stručnjaci smatraju da je ovakva dinamika cena u industriji važna za donošenje ekonomskih odluka kako na nivou preduzeća, tako i na nivou državnih institucija. Stabilnost cena može doprineti boljim predviđanjima i planiranju u proizvodnji, dok nagli skokovi ili padovi mogu izazvati nesigurnost među investitorima i potrošačima.
Takođe, važno je napomenuti da rast proizvodnih cena može imati uticaj na potrošačke cene, što može dovesti do inflacionih pritisaka na domaćem tržištu. Inflacija, koja je postala globalni problem, može se pogoršati ako se proizvodne cene nastave povećavati, što bi moglo uticati na kupovnu moć građana.
U svetlu ovih podataka, analitičari predviđaju da bi se u narednim mesecima moglo očekivati dalje praćenje kretanja cena, posebno u kontekstu globalnih ekonomskih trendova i potražnje na tržištu. Na osnovu trenutnih statističkih pokazatelja, hrvatska ekonomija će morati da se prilagodi novim uslovima kako bi održala stabilnost i rast.
Stoga, praćenje ovih kretanja biće ključno za donošenje politika koje će podržati održivi razvoj hrvatske industrije. U narednim mesecima očekuje se da će DZS nastaviti sa redovnim izveštavanjem o proizvodnim cenama kako bi se osiguralo da svi relevantni akteri budu informisani o kretanjima na tržištu. Očekuje se da će se ti izveštaji koristiti kao osnova za analize i strategije koje će pomoći u očuvanju konkurentnosti hrvatske industrije na domaćem i inostranom tržištu.
