Kraljevska švedska akademija nauka donela je odluku da Nobelovu nagradu za hemiju za 2025. godinu dodeli Susumuu Kitagavi, Ričardu Robsonu i Omaru M. Jagiju. Ova nagrada je priznanje za njihov izuzetan doprinos razvoju metalno-organskih okvira (MOF), inovativnih molekularnih struktura koje imaju potencijal da reše mnoge savremene probleme.
Metalno-organski okviri su složeni materijali koji se sastoje od metalnih iona povezanih sa organskim molekulima. Ove strukture se odlikuju velikim šupljinama koje omogućavaju prolaz različitih gasova i hemikalija. Zahvaljujući ovoj karakteristici, MOF-ovi imaju široku primenu, uključujući prikupljanje vode iz vazduha u pustinjskim područjima, hvatanje ugljen-dioksida iz atmosfere, skladištenje toksičnih gasova, kao i katalizovanje hemijskih reakcija. Ova istraživanja otvaraju nove mogućnosti za inovacije u oblasti hemije i ekologije, omogućavajući efikasnije načine za upravljanje resursima i smanjenje zagađenja.
Dobitnici Nobelove nagrade su svojim radom značajno doprineli razvoju novih tehnologija koje mogu imati direktan uticaj na očuvanje životne sredine i zdravlje ljudi. Na primer, sposobnost MOF-ova da efikasno hvataju ugljen-dioksid može igrati ključnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena, dok njihova primena u prikupljanju vode može pomoći u rešavanju problema nedostatka vode u sušnim regionima.
Kraljevska akademija nauka dodeljuje Nobelovu nagradu za hemiju od 1901. godine, a do sada je nagradu primilo 197 laureata. Ova nagrada se dodeljuje svake godine i predstavlja jedno od najprestižnijih priznanja u svetu nauke. Interesantno je da je najmlađi dobitnik nagrade iz oblasti hemije bio Frederik Žolio, koji je osvojio nagradu 1935. godine u 35. godini, dok je najstariji dobitnik bio Džon B. Gudenaf, koji je nagradu dobio 2019. godine u 97. godini.
U istoriji Nobelove nagrade, neki naučnici su bili višestruki dobitnici, poput Frederika Sanga i Berija Šarplesa, koji su obojica osvojili ovu nagradu dva puta. Ovakvi primeri pokazuju koliko je istraživanje u oblasti hemije dinamično i koliko su doprinosi pojedinaca često ključni za napredak nauke.
Prošle godine, Nobelova nagrada za hemiju dodeljena je biohemičaru Dejvidu Bejkeru, kao i Demisu Hasabisu i Džonu Džamperu, naučnicima iz Gugl DipMajnd-a, koji se bave istraživanjem veštačke inteligencije. Ovaj izbor nagrade ukazuje na sve veću povezanost između hemije i tehnologije, kao i na važnost interdisciplinarnih pristupa u savremenim istraživanjima.
U narednim danima očekuje se objava dobitnika Nobelove nagrade za književnost, dok će nagrada za mir biti objavljena u petak, a nagrada za ekonomiju sledećeg ponedeljka. Ceremonija dodele nagrada planirana je za 10. decembar, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela, osnivača ovog prestižnog priznanja.
Odluka o dodeli Nobelove nagrade za hemiju za 2025. godinu ne samo da naglašava značaj istraživanja metalno-organskih okvira, već i podseća na važnost naučne zajednice u rešavanju globalnih izazova. Sa svakim novim otkrićem, naučnici otvaraju vrata ka novim tehnologijama i rešenjima koja mogu pozitivno uticati na naš svet. U svetlu trenutnih ekoloških i društvenih problema, rad ovih laureata može biti ključan za budućnost hemije i našeg planeta.
