Kraljevska švedska akademija nauka je saopštila da će Nobelovu nagradu za fiziku 2025. godine dobiti Džon Klark, Mišel H. Devore i Džon M. Martinis. Nagrada im se dodeljuje „za otkriće makroskopskog kvantnog tunelovanja i kvantizacije energije u električnom kolu“. Ova priznanja su rezultat decenija istraživanja u oblasti kvantne fizike i značajno doprinose razumevanju kvantnih mehaničkih efekata u velikim sistemima.
Eksperimenti koje su naučnici sprovodili na kalifornijskim univerzitetima, uključujući Berkli, Jejl i Santa Barbara, pokazali su konkretne primene kvantne fizike. Nobelov komitet je istakao da je jedno od ključnih pitanja u fizici kako makroskopski sistemi mogu da pokazuju kvantne mehaničke efekte. U svojim eksperimentima, dobitnici su demonstrirali i kvantno tunelovanje i kvantizovane energetske nivoe u sistemu koji je dovoljno velik da se može držati u ruci.
Tokom 1984. i 1985. godine, Klark, Devore i Martinis su izveli niz eksperimenata koristeći elektronsko kolo napravljeno od superprovodnika. Superprovodnici su materijali koji mogu da provode električnu energiju bez otpora. U njihovom eksperimentu, superprovodničke komponente su bile odvojene tankim slojem neprovodljivog materijala, poznatim kao Džozefsonova spojka, što je omogućilo proučavanje kvantnih fenomena.
Precizno podešavanje i merenje svojstava kola omogućilo im je da kontrolišu i istraže pojave koje su se javljale kada su kroz njega prolazili električni naboji. Naelektrisane čestice koje su prolazile kroz superprovodnik stvorile su sistem koji se ponašao kao da je jedna jedina čestica koja ispunjava celo kolo. Ovaj makroskopski sistem, koji se ponaša kao jedna čestica, inicijalno se nalazio u stanju u kojem je struja proticala bez ikakvog napona.
Sistem je bio „zarobljen“ u ovom stanju, kao da je iza barijere koju ne može da pređe. Tokom eksperimenta, sistem je pokazao svoj kvantni karakter uspevajući da „pobegne“ iz stanja nultog napona kroz kvantno tunelovanje, a promena stanja je detektovana pojavom napona. Takođe, laureati su pokazali da se sistem ponaša prema predviđanjima kvantne mehanike, kvantizovano, što znači da apsorbuje ili emituje samo određene količine energije.
Ole Erikson, predsednik Nobelovog komiteta za fiziku, izjavio je da je divno proslaviti način na koji vek star kvantni mehanizam stalno nudi nova iznenađenja i da je ovaj rad izuzetno koristan, jer je kvantna mehanika osnova svih digitalnih tehnologija. Odluka o dodeli nagrade takođe naglašava da su dobitnici otvorili mogućnosti za razvoj nove generacije kvantnih tehnologija, uključujući kvantnu kriptografiju, kvantne računare i kvantne senzore.
Nobelova nagrada za fiziku dodeljuje se od 1901. godine, a do sada je ukupno dodeljena 118 puta, sa 226 laureata. Najmlađi dobitnik nagrade bio je Lorens Brag, koji je 1915. godine dobio nagradu u 25. godini, dok je najstariji dobitnik bio Artur Aškin, koji je 2018. godine dobio nagradu u 96. godini. Džon Bardin je jedini naučnik koji je dva puta dobio Nobelovu nagradu za fiziku.
Prošlogodišnji dobitnici, Džon Hopfild i Džefri Hinton, bili su pioniri veštačke inteligencije i postavili su temelje za razvoj mašinskog učenja. Ove godine, Nobelovu nagradu za medicinu dobili su Meri E. Brankou, Fred Ramsdel i dr Šimon Sakaguči za svoja otkrića o tome kako imuni sistem razlikuje štetne mikroorganizme od sopstvenih ćelija.
Dodela Nobelovih nagrada će se nastaviti sutra, kada će biti objavljen dobitnik za hemiju, dok će u četvrtak biti dodeljena nagrada za književnost. U petak će biti objavljen dobitnik Nobelove nagrade za mir, a Nobelova nagrada za ekonomiju biće dodeljena 13. oktobra. Svečana ceremonija uručenja nagrada zakazana je za 10. decembar, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela, švedskog industrijalca i pronalazača dinamita, koji je i utemeljio ova prestižna priznanja. Pored velike međunarodne časti, nagrade nose i novčanu vrednost od gotovo 1,2 miliona dolara.
