Redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Čedomir Antić, izneo je kritiku na račun političkog govora rektora Univerziteta u Beogradu, Vladana Đokića, koji je nedavno održan sa terase Rektorat. Antić je istakao da je Đokićev govor više odbrana lične političke agende nego stvarna zaštita nezavisnosti univerziteta, nazvavši ga pozivom na međunarodnu intervenciju.
Antić je naglasio da je pažljivo slušao Đokićev govor i da se u njemu može uočiti politička pozadina koja nije u skladu sa potrebama akademske zajednice. Prema njegovim rečima, rektorove tvrdnje o ugroženosti univerziteta i poziv na međunarodnu arbitražu su u suprotnosti sa principima autonomije i nezavisnosti obrazovnih institucija.
Profesor Antić je takođe ukazao na svoje lično iskustvo sa policijom tokom protesta, kada je bio fizički napadnut, ističući da je to bila „njegova policija“ i da je to njegov problem. Osvrnuo se na trenutak kada su američki zvaničnici, uključujući nekadašnjeg ambasadora Piter Galbrajta, tražili da pokaže povrede od policije, na šta je odgovorio da nije „stripteizeta“ kao Aljbin Kurti, koji je u to vreme bio student. Ovaj komentar je dodatno naglasio Antićev stav da je situacija u Srbiji kompleksna i da se ne može svoditi samo na lične interese pojedinaca.
U svom govoru, Đokić nije samo kritikovao trenutnu vlast, već se i predstavio kao žrtva političkog pritiska, govoreći o stanju na univerzitetu. Ipak, Antić smatra da je to „naivno kukanje“ koje ne doprinosi rešavanju problema u obrazovnom sistemu. On je ukazao da je rektorov govor bio prilika da se raspravlja o važnim pitanjima, ali da je umesto toga došlo do manipulisanja emocijama i političkog pozicioniranja.
U interesantnom preokretu, scena kada je policija ušla u zgradu Rektorat, dok je belgijski ambasador Frederik Develter dolazio na sastanak sa Đokićem, dodatno je podigla tenzije oko rektorovih odnosa sa stranim diplomatama. Antić je podsetio na to da su Đokićevi razgovori sa stranim predstavnicima često bili u vezi sa akademskim pitanjima, ali je istovremeno izrazio zabrinutost zbog mogućih političkih implikacija tih susreta.
On je naveo da se u Nemačkoj često sastajao i razgovarao o problemima u Srbiji i na Balkanu, ali je naglasio da je važno imati na umu da li su ti razgovori zaista u korist univerziteta ili služe nečijim političkim ambicijama. Antić smatra da je akademska zajednica pod pritiskom i da je potrebno da se zaštite akademske slobode umesto da se one koriste kao instrumenti za politizaciju obrazovanja.
U zaključku, profesor Antić je pozvao na jačanje nezavisnosti univerziteta i zaštitu akademskih sloboda, naglašavajući da je važno da se glasovi akademske zajednice čuju i da se ne dozvoli da političke agende preuzmu prevlast nad obrazovanjem. Njegovi komentari postavljaju važna pitanja o stanju obrazovanja u Srbiji i o ulozi univerziteta u društvu, pozivajući na razmatranje kako se politički interesi i akademska sloboda mogu uskladiti u budućnosti.
Ova situacija je postavila pitanje o tome kako će se razvijati odnosi između akademske zajednice i vlasti u Srbiji, kao i o tome kakav će biti odgovor univerziteta na sve veće pritiske i izazove s kojima se suočavaju.
