Crna Gora se suočava sa problemom koji traje već duže vreme – ratni brodovi, koji su bez posade i izloženi koroziji, i dalje stoje na mrtvom vezu, bez ikakve naznake za prodaju. U prvoj polovini 2025. godine, Ministarstvo odbrane nije ostvarilo planirane prodaje niti uništavanje vojne opreme, što predstavlja ozbiljan problem za državnu imovinu.
Među ratnim brodovima koji su dostupni za prodaju su raketne fregate P-33 i P-34. Ovi brodovi čekaju na procenu njihove vrednosti, a situaciju dodatno komplikuju visoke cene i pogoršano stanje u kojem se nalaze. Iako su pregovori o prodaji počeli, proces je i dalje kočen, što dovodi do zabrinutosti oko sudbine preostalih brodova.
Vlada Crne Gore je konačno prepoznala ozbiljnost ovog problema i angažovala nezavisnog procenjivača koji će izvršiti procenu vrednosti brodova. Ova procena je ključna kako bi se omogućila prodaja brodova kao korisnog otpada, umesto da nastave da propadaju i postaju dodatno opterećenje za Ministarstvo odbrane. Od 2006. godine, država je uspela da proda 7.129 tona vojne opreme, uključujući različite vrste vojnih sredstava, ali trenutna situacija sa ostalim brodovima i opremom ostaje nerazrešena.
Bez obzira na to što je proces prodaje postao neophodan, izazovi su i dalje prisutni. Procena vrednosti brodova je kompleksna, a nalazenje pravog kupca koji će biti spreman da investira u ovu vrstu vojne opreme predstavlja dodatnu prepreku. Interesovanje za ovakve brodove se smanjilo tokom godina, a kupci su sve više skeptični prema ulaganju u opremu koja ima veću verovatnoću da zahteva značajna ulaganja za restoraciju i održavanje.
U istom tom kontekstu, neophodno je razmotriti i uticaj koji bi ova prodaja mogla imati na radne snage u vezi s ovim brodovima. Mnogi radnici i tehničari su se oslanjali na tu opremu za svoje poslove, a prodaja bi mogla značiti smanjenje radnih mesta. Zbog toga je važno da se pre prodaje uključe i socijalni aspekti, kako bi se osiguralo blago smanjenje radne snage u ovoj industriji.
S druge strane, potencijalna prodaja ratnih brodova mogla bi doneti određene finansijske koristi za Crnu Goru. Novac dobijen od prodaje mogao bi biti reinvestiran u savremeniju vojnu opremu ili druge važne projekte. Ovi resursi bi mogli pomoći u jačanju bezbednosti zemlje, kao i unapređenju njenog vojnog sektora.
U zaključku, Crna Gora ima pred sobom izazov kada je reč o prodaji svojih ratnih brodova. Angažovanje nezavisnih procenjivača predstavlja pozitivan korak ka rešavanju ovog problema, ali put do stvarne prodaje još uvek nije lak. Potrebno je uraditi sveobuhvatnu analizu, uključiti zainteresovane strane i pažljivo pristupiti svakoj odluci koja će oblikovati budućnost ovih ratnih brodova.
