Nemački penzioni sistem se suočava sa ozbiljnim izazovima koji zahtevaju hitnu reformu. Prema nedavnom izveštaju minhenskog Instituta za ekonomska istraživanja (IFO), koji je objavljen u saradnji sa Fondacijom Fridrih Nojman, postoji realna opasnost od nekontrolisanog rasta troškova penzionog sistema, što bi moglo da dovede do značajnog fiskalnog opterećenja budućih generacija.
U izveštaju se navodi da bi, ako se ne preduzmu odgovarajuće mere, stopa doprinosa za obavezno penzijsko osiguranje mogla da poraste sa trenutnih 18,6 odsto na čak 22 odsto do 2050. godine. Direktor IFO instituta u Drezdenu, Marsel Tum, upozorava da se Nemačka suočava sa dramatičnim demografskim promenama. Životni vek se povećava, dok su mlađe generacije znatno manje od prethodnih generacija koje su doživele „baby boom“. Ova situacija stvara dodatni pritisak na penzioni sistem, koji se već suočava sa izazovima zbog starenja stanovništva.
Tum naglašava da troškovi starenja ne bi smeli da opterećuju isključivo mlađe generacije. Preporučuje da se ponovo uvede tzv. „faktor održivosti“, koji bi povezao starosnu granicu za penziju sa očekivanim životnim vekom. Ovaj pristup bi omogućio ravnotežu između broja penzionera i onih koji doprinose sistemu, čime bi se smanjio pritisak na finansiranje penzija.
Jedan od ključnih problema su i mere poput „penzije za majke“ i zamrzavanje starosne granice za odlazak u penziju, koje Tum smatra pogrešnim koracima. Ukidanje mogućnosti odlaska u penziju sa 63 godine moglo bi samo delimično da reši probleme u sistemu. Umesto toga, Tum predlaže da bi jače vezivanje rasta penzija za odnos broja korisnika i uplatilaca doprinosa, kroz faktor održivosti, moglo značajno da smanji ukupne rashode.
Preporučuje se i vezivanje starosne granice za odlazak u penziju sa očekivanim životnim vekom. Ovaj model bi mogao značajno da doprinese stabilnosti penzionog sistema u dugoročnom smislu. Pored toga, ekonomski stručnjaci ističu da bi usklađivanje postojećih penzija sa inflacijom, umesto sa rastom plata, donelo dodatne dugoročne uštede.
Izveštaj IFO-a otkriva ozbiljnost situacije i potrebu za hitnim reformama u nemačkom penzionom sistemu. Demografski trendovi, koji uključuju rastući broj starijih osoba i smanjenje broja radne snage, zahtevaju hitne i efektivne mere. Bez reformi, teret finansiranja penzija biće prebačen na radnike i poslodavce, što može dovesti do socijalne napetosti i ekonomskih problema.
U svetlu ovih informacija, ključno je da se vlada, poslovni sektor i društvo angažuju kako bi se pronašlo održivo rešenje za izazove penzionog sistema. Potrebno je razmotriti inovativne pristupe i modele koji će osigurati stabilnost i pravednost u penzionom sistemu, kako za sadašnje, tako i za buduće generacije.
U zaključku, izveštaj minhenskog IFO-a predstavlja alarmantnu sliku o stanju penzionog sistema u Nemačkoj. U narednim godinama, ključna će biti sposobnost donosioca odluka da prepoznaju i reše ove izazove kroz sveobuhvatne reforme koje će obezbediti dugoročnu održivost i pravdu u okviru penzionog sistema.
