Procenjuje se da će otvaranje novog ležišta uglja „Kostolac Zapad“ biti od suštinske važnosti za snabdevanje termoelektrana u Srbiji, s obzirom na to da postojeće rezerve u površinskom kopu „Drmno“ ne mogu zadovoljiti potrebe nakon 2038. godine. Ovo novo ležište, koje se planira otvoriti, sadrži oko 350 miliona tona lignita, što bi trebalo da obezbedi energiju do 2060. godine za termoelektrane u Kostolcu, Obrenovcu i Svilajncu.
Gradska uprava Požarevca je najavila da će novi kop zauzeti delove naselja Dubravica, Batovac, Petka, Ostrov i Brežane. Preseljenje naselja Dubravica biće obavezno, a pre nego što se pristupi ovom postupku, biće sprovedena evidencija domaćinstava, imovine i javnih objekata u ovom području. Na osnovu tih podataka biće izradjen plan preseljenja, koji će uzeti u obzir imovinsko-pravne odnose i prava vlasnika na naknade u skladu sa zakonom.
Slična sudbina bi mogla zadesiti i naselje Batovac, koje se takođe nalazi u zoni budućih rudarskih aktivnosti. KOSTOLAČKI basen je podeljen na tri dela, pri čemu je eksploatacija u centralnom delu gotovo završena, dok je u istočnom delu ostalo još dvadesetak godina rada u kopu „Drmno“. Lokacija „Kostolac Zapad“ je, međutim, tek u fazi planiranja i priprema za otvaranje.
JP „Elektroprivreda Srbije“ će u saradnji sa Gradskom upravom i relevantnim državnim organima obezbediti sve potrebne resurse za izradu planskih dokumenata, kao i studijske i tehničke dokumentacije za realizaciju plana preseljenja. Ovo je neophodno kako bi se osigurala pravna i finansijska sigurnost za sve pogođene građane.
U skladu sa Prostornim planom, svi zainteresovani građani će moći da dostave svoje primedbe i predloge tokom javne prezentacije plana. Ovo je važan korak ka transparentnosti i uključivanju zajednice u proces donošenja odluka koje se tiču njihovih života i imovine.
Osim toga, Gradska uprava je naglasila značaj očuvanja prava vlasnika eksproprisanih nepokretnosti, kao i obezbeđivanje adekvatnih naknada. U ovom procesu, posebna pažnja će biti posvećena uslovima preseljenja, dinamici i izboru lokacija za nova naselja.
Energetska politika Srbije se oslanja na lignit, koji je ključan za proizvodnju električne energije, a otvaranje novog ležišta u Kostolcu je deo strategije da se obezbedi stabilno snabdevanje energijom u budućnosti. Ovaj potez takođe dolazi u vreme kada se sve više postavlja pitanje održivosti i ekoloških posledica korišćenja fosilnih goriva.
U svetlu ovih planova, važno je napomenuti da će se, pored ekonomskih, morati uzeti u obzir i ekološki aspekti eksploatacije uglja. Razvijanje održivih praksi i korišćenje tehnologija koje smanjuju negativne posledice na životnu sredinu postaje sve važnije, posebno u svetlu globalnih klimatskih promena.
Plan otvaranja novog ležišta „Kostolac Zapad“ predstavlja izazov, ali i priliku za unapređenje energetske infrastrukture Srbije. Uključivanje lokalne zajednice u proces donošenja odluka može doprineti smanjenju tenzija i izgradnji poverenja između građana i vlasti.
Kroz transparentnost u radu i pravilno upravljanje resursima, može se očekivati da će ovaj projekat doneti korist ne samo za energetsku stabilnost zemlje, već i za lokalnu ekonomiju i zajednicu. U narednim mesecima, pažnja će biti usmerena na sprovođenje plana i njegovih potencijalnih efekata na život ljudi u pogođenim naseljima.
