BEOGRAD – Karijerni diplomata Zoran Milivojević ocenio je danas da je proširenje na prostor Zapadnog Balkana trenutno prioritet Evropske unije. On je istakao da će sa Srbijom morati da se razgovara, te da ne očekuje ozbiljnije posledice po zemlju i njeno rukovodstvo nakon odlaska predsednika Aleksandra Vučića u Moskvu.
Milivojević je naglasio da je odlazak Vučića u Moskvu izazvao određene primedbe u zvaničnom Briselu i Londonu, ali da, kako je primetio, nije bilo primedbi od strane Vašingtona. Ovo može ukazivati na određenu fleksibilnost ili razumevanje Sjedinjenih Američkih Država prema Srbiji u kontekstu njenog položaja i poteza koje preduzima.
On je dodao da, bez obzira na to što bi se moglo očekivati u vezi sa sankcijama Rusiji, situacija se ne bi značajno promenila. „I da Vučić nije bio u Moskvi, tražili bi da uvedemo sankcije Rusiji i kriterijum bi važio. Prema tome, ja ne znam koje sankcije mogu da uvedu, pošto su deblokirali prvu tranšu Plana rasta, što pokazuje političku volju da se ne antagonizira Srbija“, rekao je Milivojević za Tanjug.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se čini da je zapadna politika prema Srbiji blago popustila, barem u smislu ekonomske podrške. Deblokada prve tranše Plana rasta može se posmatrati kao signal da EU ne želi dodatne tenzije u regionu, posebno u svetlu trenutne geopolitičke situacije.
Milivojević je takođe naveo da je važno da Srbija ostane fokusirana na svoje evropske integracije, posebno u svetlu nedavnih promena u EU. On je naglasio potrebu za dijalogom i saradnjom između Srbije i EU, kao i unutar regiona Zapadnog Balkana. Ove reči dolaze u vreme kada se očekuje da će se intenzivirati pregovori o članstvu Srbije u EU, kao i o različitim pitanjima vezanim za stabilnost i razvoj regiona.
U kontekstu šireg regionalnog okvira, Milivojević je podvukao da je proširenje EU na Zapadni Balkan od suštinskog značaja za stabilnost i sigurnost regiona. On je ukazao na to da bi uspešan pristup Srbije ka EU mogao da bude primer i za druge zemlje u regionu, čime bi se dodatno ojačala saradnja i stabilnost.
Pored toga, Milivojević se osvrnuo na značaj dijaloga između Beograda i Prištine, ističući da je ovaj proces ključan za postizanje dugotrajnog mira i stabilnosti u regionu. On je naglasio da bi bilo kakvo zatezanje odnosa između Srbije i Kosova moglo imati negativne posledice ne samo na bilateralne odnose, već i na širu regionalnu stabilnost.
S obzirom na sve ove aspekte, Milivojević je zaključio da je važno da se Srbija angažuje u konstruktivnom dijalogu sa svojim partnerima, kako bi se osigurao napredak na putu ka Evropskoj uniji. On je istakao da je ovakva politika neophodna kako bi Srbija mogla da se suoči sa izazovima koji je očekuju u budućnosti.
U zaključku, Milivojević je naglasio da će, i pored svih izazova, Srbija nastaviti da teži ka članstvu u Evropskoj uniji, uz podršku svojih međunarodnih partnera. On je izrazio nadu da će se regionalna saradnja i dijalog nastaviti, čime bi se doprinelo miru i stabilnosti na Balkanu.
Ovaj pristup može biti ključan za budućnost Srbije i njenog mesta u Evropi, posebno u svetlu sve većih geopolitičkih tenzija i izazova koji se pojavljuju na globalnoj sceni.
