Iako su kombajni već u punom radu na srpskim poljima, situacija sa cenom pšenice ostaje neizvesna. Ratarima se trenutno nudi akontna cena od 19 do 20 dinara po kilogramu, što su oni ocenjivali kao nedovoljno. Ovakva cena ne pokriva ni troškove proizvodnje, što dovodi u pitanje budućnost mnogih poljoprivrednika. U ovom trenutku, teško je proceniti da li će tržište doneti povoljnije cene, ali postoji realna opasnost da Srbija završi sa prevelikim zalihama žita, što bi dodatno pritisnulo cene.
Jedan od otkupljivača iz Srema ističe da su spremni da plate 20 dinara, ali naglašava da je problem niska sadržina proteina u pšenici, dok je hektolitar dobar. Izveštaji sa terena ukazuju na to da su količine pšenice u ovoj godini iznad proseka, ali kvalitet nije na očekivanom nivou, posebno u nekim delovima Vojvodine. Prema informacijama sa portala „Agrosmart“, na nekoliko otkupnih mesta u Sremu primećeno je da pšenica ima malu proteinsku vrednost.
Država je izrazila spremnost da ponudi nešto više, 23 dinara po kilogramu, ali poljoprivrednici smatraju da je to i dalje ispod minimalne cene koja bi im omogućila da pokriju gubitke. Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je to maksimum koji država može da ponudi u ovom trenutku, kako bi pokazali podršku poljoprivrednicima.
Predviđa se da količine pšenice neće biti velike, a čak i ako dostignu nivo od 30.000 tona, kao prošle godine, to neće značiti mnogo za ratare. Kvalitet zrna postaje ključno pitanje, a sumnje o proteinu ostaju. Naime, nezvanične informacije govore o minimalnoj granici od 11,5% proteina, što dodatno komplikuje situaciju.
Miroslav Matković, predsednik Udruženja poljoprivrednika Subotice, naglašava da se o ceni od 25 dinara po kilogramu mora razgovarati, jer jedino tako može biti isplativa proizvodnja. On ističe da poljoprivrednici moraju da pokriju troškove kombajniranja i ostalih ulaganja, te da trenutne cene ne omogućavaju opstanak.
Poljoprivrednici se suočavaju i sa problemom zaduživanja. Mnogi od njih se oslanjaju na prva primanja od ječma i pšenice kako bi se razdužili. Uzimajući u obzir da se na jesen mora investirati za setvu, mnogi poljoprivrednici su prinuđeni da se zaduže kako bi pokrili troškove.
Nizak kvalitet pšenice, kao i obilje roda, nisu jedini faktori koji će uticati na cenu. Stručnjaci upozoravaju i na niz drugih okolnosti koje ne idu u korist ratara. Na primer, nizak vodostaj na Dunavu može ugroziti izvoz, a postoji opasnost da Srbija postane skladište merkantilne robe, što će nesumnjivo uticati na cenu pšenice.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin prognozira prosečan rod od 6,5 tona po hektaru, što bi moglo dovesti do toga da se u skladištima širom Srbije nađe oko 3,5 miliona tona novog roda pšenice. Ova količina bi bila dovoljna za domaće potrebe, ali i za izvoz, ukoliko se situacija stabilizuje.
Sve u svemu, trenutna situacija na tržištu pšenice u Srbiji je kompleksna i puna neizvesnosti. Niska cena, problemi sa kvalitetom, kao i potencijalne prepreke u izvozu, predstavljaju ozbiljne izazove za poljoprivrednike. Neophodno je da se pronađu rešenja koja će omogućiti održivost poljoprivredne proizvodnje u zemlji i obezbediti fer cene za proizvođače, kako bi se osigurao opstanak ovog sektora.
