Nekoliko klikova na privlačnom sajtu za upoznavanje, koji nudi strast bez obaveza i vrelu zabavu, mnoge usamljene i radoznale potrošače umesto do ljubavi dovelo je u klopku visokoorganizovane sajber-prevare. Umesto stvarnih partnera, korisnici se susreću sa lažnim profilima. Kada shvate da od obećane usluge nema ništa i pokušaju da se isključe sa sajta, obično je već kasno.
U trenutku kada pokušavaju da se odjave, dolaze u situaciju gde ih bombarduju ucenjivački mejlovi navodnih advokata, uz fakture koje su uvećane za troškove opomene i advokatske takse, koje se kreću od 50 do 300 evra, uz pretnju da će iznos rasti ako se ne plati u roku od nekoliko dana. Ova prevarantska šema, koja godinama haraju Evropskom unijom, sada je stigla i u Srbiju. Iza svega stoji organizovana mreža fantomskih i paravan-firmi registrovanih u EU, koje zarađuju na lakovernim klijentima i na stidu žrtava koje se plaše da će njihova porodica saznati za njihove internet aktivnosti. Prave kompanije služe kao platforme za skidanje novca, dok lažne kancelarije obavljaju prljav deo posla, sprovodeći agresivne ucene.
Udruženje potrošača „Efektiva“ upozorilo je javnost nakon što su im se obratili građani koji su naseli na primamljivu reklamu. Jovan Ristić, pravnik u ovoj organizaciji, ističe da su žrtve najčešće mlađi muškarci, koji se stidljivo obraćaju za pomoć. Jedan otac se čak obratio zbog zabrinutosti kada je video pretnje advokatske kancelarije koja je navodno ucenjivala njegovog sina.
Ristić naglašava da prevaranti zloupotrebljavaju ime jedne advokatske kancelarije iz Nemačke. Predstavljaju se kao strani advokati, a pisma su napisana na srpskom jeziku uz pomoć veštačke inteligencije za prevođenje, dok su adrese navedene na nemačkom jeziku. Oni traže da se plati novac za članstvo i advokatske troškove. Ristić upozorava da je u pitanju prevara i savetuje ljude da ne nasedaju, da ne plaćaju ništa i da prekinu svaku komunikaciju sa ovim prevarantima.
Jedan od primera koje Ristić navodi je slučaj momka koji je bio uplašen kada je dobio preteće pismo. Dao je sve podatke sa kartice, a prevaranti su mu skidali novac, ubeđen da advokatska kancelarija sprovodi postupak prinudne naplate.
„Bitno je napomenuti da biti usamljen nije greh“, kaže Ristić. „Umesto da upadate u zamke reklama za prevarantske sajtove, možda je najbolje izaći u grad i upoznati nekoga uživo.“
Iako mnogi shvate da se navukli na reklamu i da na sajtu neće pronaći stvarne partnere, već lažne profile, često otkazuju članstvo ili prestaju da ga plaćaju. U tom trenutku se javljaju advokati koji traže isplatu dugovanja i troškova, dok je realnost takva da su ti sajtovi često registrovani u inostranstvu, na primer u Švajcarskoj ili Velikoj Britaniji, a njihova pravna osnovanost je vrlo upitna.
Evropski potrošački centri već godinama upozoravaju na ovu vrstu prevare. Hiljade građana iz Holandije, Nemačke, Danske i Švedske upadaju u takozvanu nevoljnu pretplatu na ovim sajtovima. Kada žrtve otkažu članstvo, prevaru preuzimaju partnerske pravne firme i započinju pretnje.
U EU, iako su u igri lažni advokati, iza prevarantskih sajtova stoje stvarne agencije za naplatu potraživanja, koje rade na ivici zakona. Evropski potrošački centri ističu da je to visokotehnološki blef, jer stvarne advokatske kancelarije nikada ne pokreću sudske postupke, jer bi na sudu njihovi prevarantski ugovori i lažni profili odmah pali u vodu.
Direktor danskog udruženja potrošača Lars Arent naglašava da sajtovi koriste taktike zastrašivanja kako bi uvučeli korisnike u dugotrajno članstvo. Korisnici bivaju uvučeni u dugotrajne pretplate sa sajtovima, a zatim se koriste pretnjama kako bi se naplatili.
