U poslednje vreme, odnosi između Crne Gore i Rusije postali su veoma napeti, posebno nakon što je ruski ambasador u Crnoj Gori, Aleksandar Lukašik, izneo nekoliko kontroverznih izjava. Šef crnogorske diplomatije, Ervin Ibrahimović, pozvao je Lukašika na „hitne razgovore“ zbog njegovih komentara koji su, prema oceni crnogorskog ministarstva spoljnih poslova, predstavljali „jasan primer otvorenog i neprihvatljivog mešanja u unutrašnja pitanja Crne Gore“.
Ovaj incident se dogodio nakon što je Skupština Crne Gore donela odluku o priključenju Vojske Crne Gore NATO mehanizmu za pružanje bezbednosne pomoći i obuke za Ukrajinu. Lukašik je negativno komentarisao ovu odluku, kao i intervjue koje je predsednik Crne Gore Jakov Milatović dao francuskim medijima. Ministarstvo je upozorilo da će slične poruke ubuduće biti tretirane kao namerno neprijateljsko delovanje, što bi moglo dovesti do ozbiljnih posledica, uključujući potencijalno proterivanje ambasadora.
Ovo nije prvi put da su odnosi Crne Gore i Rusije narušeni. Tokom tehničke vlade pod vođstvom Dritana Abazovića, Crna Gora je proterala šest ruskih diplomata, što je dodatno pogoršalo bilateralne odnose. Ovaj potez je bio deo šire strategije Crne Gore da se distancira od Rusije, što je uključivalo i zatvaranje konzularnog odeljenja ruske ambasade u Podgorici. Zvanična Moskva je na to uzvratila sličnim merama, proglasivši nekoliko crnogorskih diplomata nepoželjnim.
Lider Slobodne Crne Gore, Vladislav Dajković, smatra da je pozivanje ruskog ambasadora na razgovor sramotno i nedopustivo, te da predstavlja ponižavanje jednog od najvažnijih istorijskih saveznika Crne Gore. Dajković je naglasio da nije dovoljno što je prethodna vlast proterala gotovo celokupno diplomatsko osoblje ruske ambasade, već da se sada dodatno „ponižava“ i novi ambasador.
Osim političkih tenzija, Crna Gora se suočava i sa zahtevima Evropske komisije da do 2027. godine uskladi svoj vizni režim sa evropskim standardima. Ovo podrazumeva uvođenje viza za sve zemlje čijim građanima EU ne dozvoljava bezvizni ulazak, uključujući Rusiju, Kinu, Tursku i druge. Trenutno, ruski državljani mogu da borave u Crnoj Gori bez vize do 30 dana, ali se očekuje da će se ovaj režim promeniti.
Dajković je kritikovao aktuelnu vlast zbog uvođenja sankcija Rusiji i pridruživanja antiruskoj kampanji, ističući da to nije u interesu Crne Gore. On je upozorio da bi dalje ignorisanje ovog problema moglo imati ozbiljne posledice po odnose sa Rusijom, koja je odigrala ključnu ulogu u istorijskom opstanku Crne Gore.
U ovoj situaciji, Dajković poziva predstavnike srpskog naroda u vlasti da se hitno oglase i zatraže smenu Ibrahimovića, smatrajući da bi ćutanje u ovom trenutku značilo saučesništvo. Ovaj povod dodatno ukazuje na složenost i delikatnost odnosa između Crne Gore i Rusije, kao i na unutrašnju političku dinamiku u zemlji.
U svetlu ovih događaja, jasno je da su odnosi između Crne Gore i Rusije na kritičnom raskršću. Dok Crna Gora nastoji da se integriše u evropske i zapadne strukture, tenzije sa Moskvom rastu, što može imati dalekosežne posledice po regionalnu stabilnost i unutrašnju politiku. Ova situacija zahteva pažljivo balansiranje interesa i strategija, kako bi se očuvala nacionalna stabilnost i suverenitet.
