BEOGRAD – Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) saopštila je da je danas u Novom Sadu, u 88. godini preminuo jedan od srpskih najznačajnijih inženjera poljoprivrede i genetaričara akademik Dragan Škorić. Njegova smrt ostavlja dubok trag u svetu nauke i poljoprivrede, kao i u srcima svih koji su ga poznavali i cenili.
“Svojim stručnim, pedagoškim i naučnim radom dao je izuzetan doprinos u razvoju naše poljoprivrede. Njegov odlazak veliki je gubitak za SANU i sveukupno srpsko društvo”, istaknuto je u saopštenju SANU. Ovaj gubitak ne pogađa samo njegovu porodicu i prijatelje, već i širu zajednicu koja je imala privilegiju da uživa u njegovom znanju i iskustvu.
Dragan Škorić rođen je 1935. godine u Srbiji, a svoje obrazovanje započeo je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, gde je diplomirao 1963. godine. Njegova karijera počela je već sledeće godine kada se zaposlio u Institutu za poljoprivredna istraživanja u Novom Sadu kao asistent na oplemenjivanju suncokreta, čime je postavio temelje za svoj kasniji rad u oblasti genetike i poljoprivrede.
Tokom svoje karijere, Škorić je postao poznat po svojim istraživanjima na polju genetskog oplemenjivanja biljaka, posebno suncokreta i drugih poljoprivrednih kultura. Njegov doprinos nauci nije bio samo u teorijskom smislu, već je i praktično unapređivao poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji. Saradnja sa domaćim i međunarodnim institucijama omogućila mu je da razmenjuje ideje i iskustva, čime je doprineo razvoju poljoprivredne nauke u regionu.
Osim što je bio izvanredan istraživač, Škorić je bio i istaknuti pedagog. Njegovi studenti su ga pamtile kao strastvenog i posvećenog učitelja koji je uvek bio spreman da podeli svoje znanje. Njegov pristup podučavanju inspirisao je brojne generacije mladih naučnika i inženjera, koji su nastavili da dele njegovo nasleđe u poljoprivredi.
Škorić je bio aktivan član više profesionalnih udruženja i akademskih institucija, gde je imao priliku da doprinosi oblikovanju politike i strategija u oblasti poljoprivrede. Njegova stručnost i znanje su bila neprocenjiva u razvoju nacionalnih strategija za unapređenje poljoprivredne proizvodnje, kao i u očuvanju biološke raznolikosti.
Pored svojih naučnih i pedagoških dostignuća, Škorić je bio poznat i po svom humanitarnom radu. Uvek je bio spreman da pomogne zajednici, bilo kroz edukaciju, bilo kroz aktivno uključivanje u projekte koji su imali za cilj poboljšanje uslova života u ruralnim područjima. Njegova posvećenost društvenoj odgovornosti ostavila je značajan trag i inspirisala mnoge da slede njegov primer.
U poslednjim godinama, Škorić se povukao iz aktivnog rada, ali je njegovo nasleđe nastavljeno kroz rad njegovih učenika i saradnika. Mnogi od njih su danas vodeći stručnjaci u poljoprivredi i genetici, a njihova dostignuća svedoče o njegovom uticaju i važnosti koju je imao u oblikovanju budućnosti srpske poljoprivrede.
Sahrana akademika Dragana Škorića biće održana u krugu porodice i prijatelja, a očekuje se da će brojne kolege i poštovaoci njegove naučne karijere doći da odaju poslednju počast ovom izuzetnom čoveku. Njegov doprinos srpskoj nauci i poljoprivredi nikada neće biti zaboravljen, a sećanje na njega će živeti kroz rad i dostignuća mnogih koji su imali sreću da ga poznaju i učestvuju u njegovim projektima.
Njegova smrt je ne samo gubitak za njegovu porodicu, već i za naučnu zajednicu koja je izgubila jednog od svojih najvrednijih članova. U svetu poljoprivrede, gde je njegov doprinos bio neprocenjiv, Dragan Škorić će ostati upamćen kao vizionar i lider.
