Premijerka Japana, Sanae Takaiči, najavila je planove za uvođenje dvogodišnje suspenzije poreza na potrošnju na hranu i piće, koji trenutno iznosi osam odsto. Ova mera bi stupila na snagu u fiskalnoj 2026. godini, počevši od aprila. Takaiči je izjavila da je cilj ove suspenzije da se omogući građanima da lakše premoste izazove u svakodnevnom životu, dok se istovremeno razvija sistem povraćaja poreskih kredita.
U okviru svog izlaganja, Takaiči je naglasila važnost ove mere, objašnjavajući da bi ona mogla pomoći u smanjenju finansijskog opterećenja za domaćinstva širom Japana. „Moja ideja je da bi dvogodišnja pauza na porez na hranu premostila period dok se ne osmisli i ne primeni sistem povraćaja poreskih kredita“, rekla je premijerka. Ova izjava se pojavila u trenutku kada se Japan suočava s ekonomskim izazovima, uključujući rastuće cene osnovnih životnih namirnica.
Poreski sistem u Japanu je već postavljen sa stopom od osam odsto za hranu i piće, dok većina drugih proizvoda podliježe porezu od deseti procenata. Ova razlika u porezima često se kritikuje, jer je percepcija da je osnovna hrana previše opterećena porezima, što dodatno otežava život građanima s nižim prihodima. Takaiči se nada da će ova suspenzija pomoći u ublažavanju pritiska na potrošače, posebno u svetlu globalnih ekonomskih turbulencija.
Japan se suočava s različitim ekonomskim izazovima, uključujući inflaciju i rast cena, što postavlja dodatni pritisak na vladu da deluje. Takaiči je naglasila da je cilj njene vlade da stvori održiviji ekonomski model koji će omogućiti građanima da se lakše nose sa svakodnevnim troškovima. U tom kontekstu, planovi za povraćaj poreskih kredita bi se mogli pokazati kao ključni deo strategije vlade.
Premijerka je takođe istakla da će, pored suspenzije poreza na potrošnju, vlada raditi na drugim merama koje će podržati ekonomiju. Ove mere će uključivati stimulacije za mala i srednja preduzeća, kao i investicije u infrastrukturu, kako bi se podstakao ekonomski rast i stvorila nova radna mesta.
Očekuje se da će ova inicijativa izazvati različite reakcije među građanima. Dok neki pozdravljaju potez vlade kao neophodan korak ka olakšanju finansijskih pritisaka, drugi su skeptični u vezi s efikasnošću ovakvih mera. Kritičari ukazuju na to da bi ovakva suspenzija mogla biti samo kratkoročno rešenje za dublje strukturalne probleme u japanskoj ekonomiji.
U međuvremenu, analitičari sugerišu da bi vlada trebala razmisliti o dugoročnijim reformama koje bi se fokusirale na povećanje produktivnosti i konkurentnosti japanske ekonomije. To uključuje i reforme na tržištu rada, kao i poticanje inovacija i tehnološkog napretka.
Kako bi se osiguralo da ove mere imaju željeni efekat, vlada će morati pažljivo pratiti ekonomske pokazatelje i prilagoditi svoju strategiju prema potrebama građana. U tom smislu, transparentnost u donošenju odluka i uključivanje javnosti u proces je od suštinskog značaja.
U celini, premijerka Takaiči postavlja ambiciozne planove za japansku ekonomiju, nadajući se da će njeni potezi doneti olakšanje građanima i stvoriti stabilniji ekonomski okvir za budućnost. Njena vlada se suočava s izazovima, ali i prilikom da oblikuje ekonomsku politiku koja može imati dugoročne pozitivne učinke na životni standard japanskih građana.
