U selima širom Srbije, tradicija gajenja voća kao što su jabuke, šljive, kajsije i maline traje decenijama. Međutim, poslednjih godina, sve više ljudi se odlučuje na uzgoj egzotičnog voća koje je za Srbiju neobično. Ova promena je rezultat klimatskih promena koje utiču na poljoprivredu u našoj zemlji.
Milan Nikolić iz Bajine Bašte je jedan od pionira ovog novog trenda. On se odlučio da posadi kivi u svom domaćinstvu, smeštenom u podnožju Tare. Svake godine, Milan ubire sočne plodove. U svom dvorištu gaji više tropskih vrsta, uključujući limun, pomorandžu, mandarinu, kumkvat i limekvat. Kivi, prema njegovim rečima, je veoma zahvalna biljka koja ne zahteva prskanje ili đubrenje, a godišnje daje oko 100 kilograma plodova, što je dovoljno za njegovu porodicu, prijatelje i komšije.
Milan otkriva da je kivi otporan na naše klimatske uslove nakon što se jednom primi. Tokom zime, mlade biljke treba zaštititi, ali kasnije bez problema prezimljavaju. Prve sadnice dobio je iz Crne Gore, a kasnije ih je tražio i kupovao u Beogradu, često putujući na velike razdaljine da dođe do njih. Njegova ljubav prema biljkama je očigledna, čak i kada je izrazio da su tropske biljke postale deo njihovog života, naglašavajući da su ulaganja u prostor za biljke bila važnija od fasade njihove kuće.
Svaka biljka u njegovom dvorištu zahteva posebnu pažnju. Limun i pomorandža su se dobro adaptirali, dok su mandarine najlakše za održavanje. Ipak, kivi ostaje šampion po prinosu. Milan gaji citruse više od deset godina i uživa u procesu. Tokom leta, voćke krase dvorište, dok se zimi unose u prostoriju za cveće.
Osim kivija, u Šumadiji su se zahvaljujući entuzijastima pojavili i uzgoji banana. U domaćinstvu Tomića, pre nekoliko godina, počele su da rađaju ove egzotične voćke. Oni su nabavili sadnicu preko interneta i eksperimentalno je posadili. Nakon tri godine, voćka je donela prve plodove, a zahtevala je minimum 40 litara vode dnevno, kao i dovoljno svetlosti i sunčeve toplote.
Klimatske promene imaju značajan uticaj na razvoj voćarstva u Srbiji. Stručnjaci ističu da su zimski periodi postali kraći i blaži, što nas polako približava mediteranskoj klimi. Postavlja se pitanje da li ćemo u budućnosti moći da kupujemo domaće limune, mandarine ili čak banane na pijacama. Iako globalne klimatske promene menjaju biljni svet, ne očekuje se masovniji uzgoj tropskog voća u Srbiji, osim kao hobistički projekti u baštenskim uslovima.
Pre 15-20 godina, smokva je bila prava egzotika, zatim su se pojavili limuni, a danas su ti plodovi postali uobičajeni. Sa porastom temperatura, koje dostižu čak 42 stepena, uzgoj tropskog voća postaje izvodljiviji. U budućnosti, mogli bismo gajiti biljke za koje do sada nismo verovali da mogu uspevati na ovim prostorima. Ipak, stručnjaci podsećaju da voće uzgojeno u Srbiji verovatno neće imati isti kvalitet kao ono iz zemalja gde su klimatski uslovi optimalni.
Kao primer srpskog brenda navodi se malina, koja uživa idealne uslove za rast u Srbiji. Na kraju, iako su klimatske promene očigledne, one donose i nove mogućnosti za voćarstvo u Srbiji, a entuzijasti poput Milana Nikolića pokazuju da se uz malo truda i ljubavi mogu postići izvanredni rezultati, čak i uzgajanjem egzotičnog voća u našim dvorištima.
