ČAČAK – Monografija „Seoske slave i zapisi na teritoriji grada Čačka – sela na levoj obali Zapadne Morave“, projekat koji je podržalo Ministarstvo kulture Republike Srbije, svečano je predstavljena u Galeriji Narodnog muzeja u Čačku. Ova knjiga je plod istraživanja koje je sprovedeno u podjeličkim selima, a autorka Jelena Milićević istakla je da predstavlja nastavak istraživanja iz prethodne godine.
Milićević je naglasila raznolikost običaja koji su zabeleženi u periodu od Spasovdana do početka Apostolskog posta, kada su u sedam sela obeležene litije. Ovi običaji variraju u zavisnosti od datuma kada se obeležava praznik Vaskrs, što dodatno obogaćuje kulturnu baštinu ovog kraja.
Ovogodišnje istraživanje obuhvatilo je sela Vrnčani, Sokolići, Donja Trepča, Prislonica, Gornja Gorevnica, Ljubić i Vujetinci. Iako se sva ova sela nalaze na teritoriji grada Čačka, svako od njih ima svoje specifične običaje, dok su osnovni elementi obeležavanja litije zajednički.
Prema rečima autorke, litije se obeležavaju okupljanjem cele zajednice koja sprovodi magijski krug oko sela, odnosno obavlja kolektivni ophod. U tom kontekstu, zabeležena je kolektivna molitva i gozba. Ključni element svake seoske slave, poznate u čačanskom kraju kao obetina, jeste zapis, odnosno stablo drveta koje simbolizuje hram u prirodi.
Zoran Rajičić, direktor Centra za negovanje tradicije, javne ustanove koja je izdala ovu monografiju, najavio je da će se projekat nastaviti uz podršku Ministarstva kulture i u narednim godinama. Rajičić je istakao značaj očuvanja tradicije, govoreći da tradicija nije samo čuvanje pepela, već prenošenje vatre, a očekuje se da će buduća istraživanja dati još dublji uvid u običaje i kulturu srpskog naroda.
Ova monografija postavlja temelje za dalje proučavanje i očuvanje bogate kulturne baštine koja se vezuje za seoske slave i običaje na području Čačka. Kroz sakupljanje i analizu podataka iz različitih sela, autorka je uspela da osvetli jedinstvene aspekte svake zajednice, istovremeno ukazujući na zajedničke elemente koji povezuju ova naselja.
Prikazani običaji i tradicije ne samo da služe kao podsetnik na bogato kulturno nasleđe, već i kao inspiracija za buduće generacije da nastave sa očuvanjem i praktikovanjem ovih tradicija. Milićević i Rajičić se nadaju da će ova monografija podstaći dalja istraživanja i dijalog o značaju seoskih slavljenja u savremenom društvu.
Svečana promocija monografije privukla je pažnju lokalne zajednice, kao i predstavnika različitih kulturnih i obrazovnih institucija, što ukazuje na značaj ovakvih projekata za očuvanje identiteta i tradicije. U svetu koji se brzo menja, očuvanje lokalnih običaja i tradicija postaje sve važnije, a ovakvi radovi predstavljaju ključni korak ka razumevanju i priznavanju bogatstva koje nosimo kao društvo.
U zaključku, monografija „Seoske slave i zapisi na teritoriji grada Čačka“ predstavlja značajan doprinos proučavanju i očuvanju srpske kulturne baštine, a njen uticaj će se osećati i u godinama koje dolaze. Planovi za nastavak istraživanja i dalju promociju tradicije ukazuju na posvećenost zajednice očuvanju svojih korena, što je od suštinskog značaja za identitet i kulturu srpskog naroda.
