Beograd – Knjiga „Planeta filma: Dejan – u pravcu početka“ posvećena je Dejanu Đurkoviću, značajnom filmskom, televizijskom i pozorišnom stvaratelju, a predstavljena je večeras u Biblioteci grada Beograda. Priređivač monografije, Ana Đurković, istakla je da knjiga obuhvata različite aspekte Đurkovićeve ličnosti i njegovog rada, sa naglaskom na njegove brojne saradnje i kontakte u svetu umetnosti.
Ana Đurković je naglasila da su u knjizi sakupljeni podaci o Đurkovićevim brojnim nagradama i projektima. On je bio pionir u mnogim oblastima, od pisanja značajnih filmskih kritika do osnivanja jedne od prvih marketinških agencija u regionu, Spektra. Pored toga, režirao je pozorišne predstave, bio voditelj i novinar, pokrivajući širok spektar kulturnih tema.
Đurković je, prema rečima priređivača, bio središnja figura u kulturnim dešavanjima svog vremena, ostavljajući snažan utisak na ljude koji su ga poznavali. Ivan Karl, urednik edicije „FEST-ovih 50“, podsetio je prisutne na Đurkovićevu ključnu ulogu u osnivanju festivala FEST 1971. godine, zajedno sa Milutinom Čolićem. Karl je prenio anegdotu u kojoj Đurković objašnjava da akronim FEST ne znači ništa posebno, ali da zvuči veoma dobro.
„Da je to učinio, upisao bi sebe u istoriju FEST-a,“ istakao je Karl, naglašavajući da knjiga ne obuhvata samo Đurkovićev rad na FEST-u, već i njegova značajna dostignuća i van ovog festivala.
Reditelj Bata Petrović je istakao da je Đurković imao uticaj na njegov razvoj kao filmskog stvaratelja. Petrović je otkrio da je pomislio da će Đurković pasti u zaborav, ali je bio oduševljen pojavom monografije koja će ga ponovo staviti u fokus. „Od njega sam naučio mnoge stvari koje su mi koristile. Na mene je najpozitivnije uticao kao čovek i umetnik,“ rekao je Petrović.
Dušan Cicvara, saradnik priređivača knjige, ocenio je da je Đurkovićeva pisana reč o filmu imala težinu i značaj kao dela poznatih kritičara poput Slobodana Novakovića, Bogdana Tirnanića ili Vlade Petrića. On je izrazio žaljenje što se Đurković nikada nije ostvario kao reditelj dugometražnog igranog filma, iako je imao prilike za to.
Cicvara je podsetio na Đurkovićeve televizijske projekte, uključujući emisiju „Reč po reč“, kao i na to da nije oklevao da književnicima kao što su Svetozar Vlajković i Danilo Kiš poveri glavne uloge u svojim kratkim filmovima.
Ova monografija ima za cilj da oživi sećanje na Dejana Đurkovića, čiji je doprinos kulturi neprocenjiv. Svojim radom i angažmanom, Đurković je ostavio dubok trag na našu filmsku i pozorišnu scenu, a knjiga „Planeta filma: Dejan – u pravcu početka“ predstavlja značajan korak u očuvanju njegovog nasleđa.
U današnjem svetu, gde se često zaboravljaju važni umetnici i njihova dela, ovakve inicijative su od suštinskog značaja za kulturu i umetnost. Monografija će služiti kao podsticaj novim generacijama da istraže bogatstvo koje je Đurković ostavio iza sebe, kao i da se inspirišu njegovim radom i duhom.
Na kraju, prisutni su se složili da je Dejan Đurković bio ne samo umetnik, već i vizionar, čiji su uticaji i dalje prisutni u savremenoj kulturi. Knjiga će sigurno doprineti da se njegovo ime ne zaboravi, već da se prenese na buduće naraštaje.
