SUBOTICA – Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Balint Pastor izneo je važnost Predloga zakona o udžbenicima, koji, prema njegovim rečima, predstavlja ključni korak ka izjednačavanju obrazovanja manjina sa obrazovnim sistemom na srpskom jeziku. Pastor je naglasio da će Saveti nacionalnih manjina imati presudnu ulogu u oblikovanju sadržaja udžbenika koji će biti dostupni na jezicima manjina.
U razgovoru sa novinarima, Pastor je istakao da je predlog o izradi udžbenika od nacionalnog značaja naišao na brzu reakciju SVM-a i Mađarskog nacionalnog saveta. Ove organizacije su odmah započele dijalog sa bivšim premijerom Milošem Vučevićem i predstavnicima Ministarstva prosvete kako bi osigurale da se glas manjinskih zajednica čuje u procesu donošenja zakona.
„Konačni rezultat je tekst zakona koji je usvojila vlada, a koji uspostavlja sistem baziran na dva podsistema jednake važnosti. Jedan deo se odnosi na udžbenike na srpskom jeziku koji se tiču predmeta od nacionalnog značaja, dok drugi deo obuhvata podzakonski akt koji reguliše obrazovanje na jezicima manjina“, rekao je Pastor.
Ovaj zakon se smatra važnim korakom ka očuvanju identiteta manjinskih zajednica u Srbiji. Pastor je istakao da će se ovim zakonom osigurati kvalitetno obrazovanje koje je prilagođeno potrebama svih učenika, bez obzira na njihov jezik. On je dodao da je edukacija ključna za očuvanje kulturnog nasleđa i identiteta, posebno za manjinske zajednice koje se suočavaju sa izazovima u savremenom društvu.
Pastor je takođe naglasio da je važno da se ovi udžbenici ne samo kreiraju, već i da se redovno ažuriraju kako bi ostali relevantni i u skladu sa savremenim obrazovnim standardima. „Naša obaveza je da obezbedimo da se znanje prenosi na jeziku koji učenici razumeju, kako bi mogli da uspeju u školama i kasnije u životu“, dodao je Pastor.
Osim toga, on je ukazao na to da će zakon omogućiti veću participaciju manjinskih zajednica u obrazovnom sistemu, što je od suštinskog značaja za izgradnju društva jednakosti i tolerancije. Pastor se nada da će ovaj zakon postati model za druge zemlje u regionu, kao primer uspešne integracije manjinskih prava u obrazovni sistem.
Reakcije na zakon su već počele da pristižu iz različitih delova društva. Dok jedni pozdravljaju ovaj potez kao značajan napredak, drugi izražavaju zabrinutost da bi se mogao stvoriti osećaj podeljenosti među učenicima. Pastor je odgovorio na ove kritike rekavši da je cilj zakona da se stvori inkluzivno obrazovno okruženje koje će obezbediti jednake šanse za sve.
Zakon će takođe omogućiti da se udžbenici na jezicima manjina razvijaju u saradnji sa stručnjacima iz tih zajednica, čime će se dodatno osnažiti njihova uloga u obrazovanju. Pastor je istakao da je važno da se u obrazovni sistem uključe i lokalni istoričari, književnici i drugi stručnjaci, kako bi sadržaj udžbenika bio što autentičniji i relevantniji za učenike.
U zaključku, Balint Pastor je pozvao sve relevantne aktere u društvu da podrže ovaj zakon i da se zajednički bore za prava manjinskih zajednica. On je naglasio da obrazovanje nije samo pitanje učenja, već i pitanje identiteta i pripadnosti, te da bi svi učenici trebali imati priliku da uče na jeziku koji razumeju i koji im je blizak.
Sa ovim zakonodavnim potezom, Srbija pokazuje da prepoznaje značaj obrazovanja za sve svoje građane i da se trudi da stvori društvo u kojem će svaka zajednica moći da doprinosi i razvija se u skladu sa svojim vrednostima i tradicijama.
