U Briselu je predlog o uvođenju zabrane filtera za cigarete izazvao značajna negodovanja među državama članicama Evropske unije. Iako postoji opšte slaganje unutar EU o ideji zabrane filtera, do sada nije postignuta saglasnost sa Evropskom komisijom o tome koliko daleko bi nova pravila o duvanu trebalo da idu. Mnogi smatraju da bi ova mera mogla značajno da smanji privrženost pušenju, ali konkretni koraci ka njenoj implementaciji još uvek nisu preduzeti, navodi portal Euractiv.
Zabrana filtera za cigarete nije nova tema, ali je rasprava o ovom pitanju ponovo postala aktuelna uoči globalne konferencije COP11, koja je u organizaciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO) zakazana za period od 15. do 22. novembra u Ženevi. Ova konferencija će se fokusirati na globalne napore u borbi protiv pušenja i njegovih posledica po zdravlje.
U okviru EU, različite države imaju različite pristupe regulisanju duvanskih proizvoda. Dok neke zemlje podržavaju strože mere, poput zabrane filtera, druge se protive takvim promenama iz straha od negativnih ekonomskih posledica ili zbog tradicionalnih stavova prema pušenju. Ova raznolikost stavova otežava postizanje jedinstvenog rešenja.
Jedan od glavnih argumenata za zabranu filtera je da bi to moglo smanjiti upotrebu duvana među mladima, koji su često privučeni stilom pušenja koji se čini manje štetnim kada se koristi filter. Takođe, postoji zabrinutost zbog ekoloških posledica koje filteri imaju, budući da se često ne razgrađuju i zagađuju životnu sredinu.
Uprkos ovim argumentima, protivnici zabrane filtera tvrde da bi takva mera mogla dovesti do povećanja crnog tržišta i ilegalne prodaje cigareta, što bi dodatno otežalo borbu protiv pušenja. Takođe, neki smatraju da bi zabrana mogla imati negativan uticaj na ekonomiju, posebno u zemljama gde je industrija duvana važan deo tržišta.
Izvori bliski pregovorima navode da se EU suočava s pritiscima kako od zdravstvenih organizacija, tako i od industrije duvana, što dodatno komplikuje situaciju. Zdravstvene organizacije apeliraju na hitnu akciju kako bi se smanjila prevalencija pušenja, dok industrija duvana lobira za očuvanje trenutnog statusa quo.
Osim toga, u okviru EU postoji i sve veća svest o važnosti zaštite životne sredine, što dodatno podržava ideju o zabrani filtera. Mnogi aktivisti i ekološke organizacije ističu da bi smanjenje ili potpuno uklanjanje filtera moglo doprineti smanjenju zagađenja i zaštiti ekosistema.
U tom kontekstu, zabrana filtera za cigarete može se posmatrati kao deo šire strategije za poboljšanje javnog zdravlja i očuvanje životne sredine. Ipak, postizanje konsenzusa među članicama EU o ovom pitanju ostaje izazov.
Kako se približava konferencija COP11, očekuje se da će se intenzivirati pregovori o ovoj temi. Mnoge države članice će morati da preispitaju svoje stavove i pronađu zajednički jezik kako bi se došlo do rešenja koje bi moglo zadovoljiti i zdravstvene ciljeve i ekonomske interese.
U svakom slučaju, debata o zabrani filtera za cigarete pokazuje koliko je kompleksna tema pušenja i njegovih posledica, kako na zdravlje pojedinaca, tako i na društvo u celini. Kako se borba protiv pušenja nastavlja, važno je da sve strane budu uključene u razgovor i da se pronađu rešenja koja će biti održiva i efikasna. Samo vreme će pokazati kako će se situacija razvijati i koje mere će na kraju biti usvojene.
