BEOGRAD – Površna upotreba veštačke inteligencije (AI) predstavlja ozbiljnu opasnost, ističu IT stručnjaci Strahinja Dević i Zoran Marjanović iz Instituta za nuklearnu fiziku. Prema njihovim rečima, sve češće oslanjanje na AI može dovesti do gubitka psihofizičkih sposobnosti ljudi, što može imati dugoročne posledice po mentalno zdravlje i sposobnost prilagođavanja u različitim situacijama.
Marjanović, koji je govorio za Tanjug, upozorio je na činjenicu da ljudi sve više zaboravljaju da koriste svoje sposobnosti, oslanjajući se na tehnologiju umesto na sopstvene veštine i znanje. On je naglasio da, iako veštačka inteligencija pruža fascinantne mogućnosti, njeno korišćenje kao zamene za ljudske sposobnosti može dovesti do atrofije mentalnih funkcija.
„Jedna od definicija inteligencije je sposobnost prilagođavanja. Te mašine nam omogućuju fascinantne mogućnosti. Problem je što mi koristimo njih kao zamenu, a sve manje koristimo svoje psihofizičke sposobnosti, a čovek sve što ne koristi atrofira, uključujući mozak“, rekao je Marjanović. Ovaj stav ukazuje na zabrinutost da bi prekomerna zavisnost od tehnologije mogla oslabiti ljudsku kreativnost i sposobnost rešavanja problema.
Dević se složio sa Marjanovićem, ističući da je važno da se razvije svest o tome kako i kada koristiti veštačku inteligenciju. On je naglasio da je ključna uloga edukacije u razumevanju potencijala i opasnosti koje AI nosi sa sobom. „Mora se raditi na edukaciji ljudi o tome kako da koriste veštačku inteligenciju na odgovoran način. To podrazumeva razvijanje kritičkog mišljenja i sposobnosti analize informacija“, rekao je Dević.
Osim što može dovesti do gubitka kreativnosti i sposobnosti rešavanja problema, prekomerna upotreba AI može imati i emocionalne posledice. Marjanović je upozorio da ljudi mogu postati manje empatični i povezani sa svojim okruženjem, jer se oslanjaju na tehnologiju umesto na međuljudske odnose. „U svetu gde se sve više komunicira putem ekrana, gubimo dodir sa stvarnošću i ljudima oko nas“, istakao je.
U svetlu ovih izazova, stručnjaci smatraju da je važno razviti strategije koje će pomoći ljudima da se usklade sa tehnologijom, a da pritom ne izgube svoje ljudske osobine. To može uključivati promene u obrazovnom sistemu, kao i podsticanje aktivnosti koje razvijaju emocionalnu inteligenciju i socijalne veštine.
Marjanović je takođe ukazao na to da je važno postaviti jasne granice u korišćenju veštačke inteligencije, naročito u oblastima kao što su medicina, obrazovanje i kreativne industrije. „Moramo biti oprezni kada dozvoljavamo mašinama da donose odluke koje mogu uticati na naše živote“, rekao je on, dodajući da je ljudski faktor nezamenjiv u mnogim situacijama.
U zaključku, stručnjaci pozivaju na promišljenu upotrebu veštačke inteligencije i ističu potrebu za edukacijom i razvojem kritičkog mišljenja među korisnicima. Samo kroz odgovorno korišćenje tehnologije možemo osigurati da veštačka inteligencija postane alat koji će unaprediti naše živote, a ne sredstvo koje će nas učiniti zavisnim i oslabiti naše sposobnosti.
Mnogi se slažu da je vreme da se zapitamo kako možemo koristiti veštačku inteligenciju da bismo postali bolji, a ne da izgubimo ono što nas čini ljudima. U svetu koji se brzo menja, važno je pronaći ravnotežu između tehnologije i ljudske prirode, kako bismo očuvali naše psihofizičke sposobnosti i emocionalnu povezanost sa drugima.
