Prvi sastanak pregovaračkog tima za utvrđivanje minimalne cene rada za 2026. godinu počeo je danas, prema informacijama sa sajta Socijalno-ekonomskog saveta (SES). Ovaj sastanak dolazi u trenutku kada se očekuje vanredno povećanje minimalne zarade u ovoj godini, a pregovori o redovnom povećanju minimalca od 1. januara 2026. godine će započeti 18. avgusta.
Vlada Srbije je predložila povećanje minimalne zarade od 10,1% od 1. januara 2026. Međutim, sindikati i poslodavci nisu zadovoljni ovim predlogom. Sindikati smatraju da je potrebno veće povećanje, dok poslodavci predlažu oslobađanje minimalnih zarada od poreza.
Zoran Mihajlović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, izjavio je da predloženo povećanje od 10,1% nije dovoljno i da sindikati planiraju da iznesu sopstvenu analizu i predlog. Mihajlović takođe naglašava da bi ostale zarade u Srbiji trebalo da prate procentualno povećanje minimalne zarade.
Siniša Mali, ministar finansija, potvrdio je da bi minimalac od 1. januara 2026. godine iznosio 550 evra, nakon planiranog povećanja. On je istakao da je minimalna zarada u januaru povećana za 13,7%, a da će u oktobru biti povećana za 9,4%. Ako se usvoji predloženo povećanje od 10,1%, to bi značilo kumulativno povećanje minimalne cene rada za 37% u toku jedne godine.
Mali se takođe brine da bi, ukoliko ne dođe do povećanja plata u drugim sektorima, moglo doći do kompresije plata, što bi značilo da bi veliki broj radnika koji trenutno zarađuju nešto više od minimalca mogli preći na minimalac. Mihajlović upozorava na potencijalno nezadovoljstvo među zaposlenima u javnim službama, ukoliko se plate ne povećaju proporcionalno.
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, izjavio je da će poslodavci biti uzdržani u vezi sa povećanjem minimalne zarade. On je naveo da će se poslodavci pridržavati predloženog povećanja od 10,1%, ali smatraju da je potrebno prvo sagledati ekonomsku situaciju i očekivano povećanje cena električne energije.
Atanacković je dodao da poslodavci traže primenu realnih kriterijuma za utvrđivanje minimalne cene rada, uzimajući u obzir rast bruto domaćeg proizvoda i inflaciju. Takođe, smatra da bi trebalo da se izbegne linearno povećavanje neoporezivanog dela zarade, koji se povećao sa 28.423 dinara na 34.221 dinar, ali će se primeniti tek od 1. januara naredne godine.
Mihajlović je istakao da su sindikati podržali vanredno povećanje minimalca zato što smatraju da je to neophodno za zaštitu najugroženijih slojeva stanovništva. U tom smislu, on naglašava važnost zadržavanja cene i povećanja kupovne moći građana, umesto da se suočavaju sa inflacijom koja smanjuje realnu vrednost plata.
Kako bi se sprečilo nezadovoljstvo u javnom sektoru, Mihajlović traži da se pre usvajanja budžeta razgovara sa granskim sindikatima o procentu povećanja plata. On naglašava da se mora obratiti pažnja na inflaciju prilikom donošenja odluka o povećanju minimalca.
Atanacković je dodao da se procenjuje da će inflacija ostati na oko 4%, a rast BDP-a malo ispod 2,5%. Takođe, smatra da realno povećanje minimalca treba da bude zbir inflacije i rasta BDP-a. On je ukazao na to da poslodavci ne mogu prihvatiti povećanje koje nije u skladu sa realnim ekonomskim parametrima, jer će njihovi prihodi zavisiti od nivoa inflacije.
Sve u svemu, pregovori o minimalnoj ceni rada za 2026. godinu biće izazovni, s obzirom na različite interese sindikata i poslodavaca. Očekuje se da će se tokom narednih meseci voditi intenzivni pregovori kako bi se postigao kompromis koji će zadovoljiti sve strane.
