Predlozi poslaničkog kluba GP URA o povećanju dečjih dodataka i obeštećenju radnika državnih preduzeća koja su otišla u stečaj nisu se našli na dnevnom redu Skupštine Crne Gore, jer većina poslanika vlasti nije glasala za njih. Partija Dritana Abazovića zahtevala je izmene postojećeg zakona o socijalnoj i dečjoj zaštiti, kako bi se dečji dodatak povećao za 100 procenata. Ovaj predlog bi značio da se iznos dodataka za svu decu do 18. godine poveća sa 30 na 60 evra, dok bi se za korisnike materijalnog obezbeđenja povećao sa 44 na 88 evra. Pored toga, dodatak za negu i pomoć bi umesto postojećih 52 evra bio 104, a za korisnike lične invalidnine i decu bez roditeljskog staranja povećao bi se sa 60 na 120 evra.
Ova inicijativa dolazi nakon što je grupa građana pokrenula peticiju za povećanje dečjih dodataka, koju je potpisalo oko 30.000 ljudi. Protiv ovog povećanja bili su poslanici Pokreta „Evropa sad“, Demokrata i Nove srpske demokratije, dok su poslanici DNP, SNP, Nikola Camaj (Albanski forum) i opozicija podržali povećanje dodataka. Iz URE su jasno poručili da neće odustati od svojih predloga.
U međuvremenu, iz Pokreta „Evropa sad“ je predloženo da se dečji dodaci povećaju, ali da se srazmerno tome smanje velika izdavanja sredstava za političke partije, koja su dostigla istorijski maksimum od 15 miliona evra godišnje. Agencija za sprečavanje korupcije je objavila da najviše novca iz državnog budžeta koristi PES, sa 3,1 milion evra, a zatim slede DPS sa 2,9 miliona i Nova srpska demokratija sa 1,5 miliona evra. PES je predao u skupštinsku proceduru predloženi zakon o finansiranju partija i izbornih kampanja, kojim se predviđa smanjenje budžetskih sredstava za finansiranje partija i poslaničkih i odborničkih klubova sa 50 procenata, kako bi se taj novac preraspodelio za povećanje dodataka za decu.
Lider GP URA, Dritan Abazović, izjavio je da bi prihvatanje predloga PES-a značilo da bi umesto da se dečji dodaci povećaju na 60 evra, oni bi se povećali samo na 33,5 evra. On je takođe istakao da se novac za dečje dodatke može lako naći kroz uvođenje antimafija zakona, naglašavajući da u tom zakonu leži mnogo novca i imovine stečene suprotno zakonu. Abazović je postavio pitanja aktuelnoj vlasti o tome kako je moguće da su u budžet stavili 25 miliona evra za vladin avion i 20 miliona za konsultantske usluge, naglašavajući da bi taj novac mogao biti usmeren na dečje dodatke.
Abazović je istakao da partije godišnje primaju oko 15 miliona evra, te da bi smanjenjem tog iznosa za polovinu, moglo da se uštedi oko 7,5 miliona evra, što bi se preusmerilo na dečje dodatke. Prema njegovim rečima, da bi se dečji dodaci udvostručili, potrebno je 55 miliona evra, a ako se od te sume obezbedi samo 7,5 miliona, to bi predstavljalo samo nešto više od 10 procenata potrebnog iznosa. To bi u praksi značilo povećanje od oko tri i po evra po detetu.
Lider URA smatra da je trenutna vlast, nakon negativnih reakcija javnosti zbog odbijanja njihovog predloga, napravila zamenu teza, postavljajući pitanje zašto URA ili bilo ko ko je ranije bio vlast nije povećao dečje dodatke. On je podsetio da je URA 2021. godine predložila ponovno uvođenje dečjih dodataka, koji su ukinuti 2003. godine, naglašavajući da su dodatci vraćeni tek 18 godina kasnije.
Ova situacija ukazuje na složene političke odnose u Crnoj Gori, gde se pitanja socijalne zaštite često prepliću sa partijskim interesima. Inicijative za povećanje dečjih dodataka odražavaju sve veće nezadovoljstvo građana i njihovih predstavnika u Skupštini prema trenutnoj raspodeli budžetskih sredstava, kao i potrebu za hitnim reformama u sistemu socijalne zaštite.
