Za vreme letnjih meseci, korišćenje klima uređaja postaje neizbežno, a sa njim i briga o potrošnji električne energije. Stručnjaci ističu da je isplativije da klima uređaj radi neprekidno na umerenoj temperaturi, nego da se često uključuje na maksimalno hlađenje. U praksi, ovaj pristup može značajno smanjiti potrošnju struje, jer “startovanje” uređaja troši najviše energije.
U domaćinstvima, klima uređaji se često upoređuju sa bojlerima, koji su poznati kao najveći potrošači električne energije. Dok se potrošnja bojlera lako izračunava, troškovi rada klima uređaja zavise od različitih faktora, uključujući spoljašnju temperaturu, podešenu unutrašnju temperaturu, kvalitet izolacije i tip klima uređaja (klasična ili inverter).
Za izračunavanje mesečne potrošnje klasične klime, potrebni su osnovni podaci: snaga uređaja, EER ili SEER koeficijent, prosečno vreme rada dnevno i cena električne energije. Na primer, klasičan klima uređaj sa snagom od 12.000 BTU, koji se najčešće koristi u domaćinstvima, ima rashladni kapacitet od 3,5 kW i EER od 3,2. Kada se uzme u obzir da uređaj troši oko 1,1 kW struje po satu, uz rad od šest sati dnevno, mesečna potrošnja može iznositi i do 3.168 dinara.
Inverter klime, iako skuplje, nude prednost u očuvanju energije zahvaljujući tehnologiji koja omogućava promenljiv rad kompresora. Ove klime troše manje struje nakon postizanja željene temperature, jer kompresor radi na nižem režimu održavanja. U poređenju sa klasičnim klima uređajima, inverter klime mogu ostvariti uštedu od 30 do 50 odsto.
Kada se razmatra da li klima treba da se uključi neprekidno ili po potrebi, stručnjaci preporučuju neprekidan rad na umerenoj snazi. Startovanje uređaja iz mirovanja zahteva veću potrošnju energije, dok održavanje temperature troši znatno manje. U slučaju klasičnih klima uređaja, svaki novi start predstavlja dodatno opterećenje za potrošnju, dok kod inverter klima to opterećenje nije tako izraženo, ali i dalje postoji.
Poređenje između kontinuiranog rada i “šok hlađenja” pokazuje da je kontinuirani rad sa podešenom temperaturom od 25 stepeni efikasniji i donosi više udobnosti. Na primer, ako se klima uključi na 25 stepeni i radi kontinuirano, potrošnja će biti manja nego ako se uređaj često uključuje na maksimalno hlađenje.
Optimalna temperatura za podešavanje klima uređaja je takođe bitna tema. Stručnjaci savetuju da razlika između spoljne temperature i temperature unutar prostorije ne bi trebala da prelazi sedam stepeni. Podešavanjem temperature na 26 stepeni, korisnici mogu značajno smanjiti svoju potrošnju električne energije.
Uzimajući u obzir sve ove informacije, jasno je da pravilno korišćenje klima uređaja može doneti značajne uštede na računima za struju. Edukacija korisnika o efikasnom korišćenju klima uređaja i razumevanje osnovnih principa potrošnje energije su ključni koraci ka smanjenju troškova i očuvanju životne sredine. Na taj način, klima uređaji mogu ostati korisni i efikasni tokom letnjih meseci, dok istovremeno smanjuju opterećenje na kućni budžet.
