Termin „pripravnik“ odnosi se na osobu koja je završila formalno obrazovanje i koja prvi put stiče radno iskustvo u svojoj struci. U svakodnevnom govoru, često se termin „volonter“ koristi kao sinonim za sve koji se prvi put angažuju u struci bez naknade, ali pravni status ovih kategorija se značajno razlikuje. Ključna razlika leži u tome da se pripravnički staž računa u radni staž, dok volonterski rad i stručna osposobljavanja ne obezbeđuju ovaj benefit.
Prema Zakonu o radu, status pripravnika je jasno definisan. Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put započinje rad u svojstvu pripravnika, pod uslovom da je pripravnički staž zakonom ili pravilnikom utvrđen kao neophodan za obavljanje određenih poslova. Pripravnik stiče praktično iskustvo koje nadograđuje znanje stečeno tokom školovanja, a ugovor se potpisuje sa osobama koje nemaju dovoljno radnog iskustva.
U zdravstvu, na primer, pripravnički staž za medicinske tehničare traje šest meseci, a nakon toga se polaže stručni ispit. Pripravnički staž može trajati najduže godinu dana, osim ako nije drugačije određeno posebnim zakonima. Tokom ovog perioda, pripravnik ima pravo na zaradu i druga prava iz radnog odnosa, uključujući doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, čime se stiče i radni, odnosno penzijski staž.
U državnim organima, status pripravnika se takođe reguliše posebnim Zakonom, a pripravnički staž traje šest meseci za srednju školsku spremu, a 12 meseci za višu ili visoku stručnu spremu. U ovom slučaju, pripravnici takođe imaju pravo na zaradu i socijalne doprinose, kao i na sticanje radnog staža.
Međutim, u državnim organima moguće je zaposliti i pripravnike volontere za stručnu obuku, ali oni ne primaju platu niti im se plaćaju doprinosi, jer to nije vid radnog odnosa. Ovi volonteri nemaju pravo na zaradu i druga prava iz radnog odnosa.
Osim toga, postoje ugovori o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, koji se smatraju radom van radnog odnosa, gde poslodavac nije obavezan da isplaćuje zaradu. Ugovor o stručnom osposobljavanju se zaključuje kada je to uslov za rad u struci, dok se ugovor o stručnom usavršavanju zaključuje radi sticanja specijalizovanih znanja i sposobnosti.
Za lica koja su angažovana na osnovu ovih ugovora, poslodavac može obezbediti novčanu naknadu, ali nije dužan to učiniti. Ako se naknada isplaćuje, poslodavac mora obračunati i uplatiti pune doprinose za obavezno socijalno osiguranje. U suprotnom, plaća se samo doprinos za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja.
Zaključno, pripravnički staž se računa u radni staž samo kada je zasnovan radni odnos u svojstvu pripravnika, što uključuje pravo na zaradu i uplatu punih doprinosa. Lica angažovana kroz stručno osposobljavanje ili volonterski rad ne stiču penzijski staž, osim ako im nije ugovorena naknada na koju se plaćaju puni doprinosi. Ova pravila su važna za sve mlade ljude koji se pripremaju za ulazak na tržište rada, jer jasno definišu prava i obaveze koje imaju tokom svog pripravničkog staža.
Na kraju, važno je napomenuti da se svaki pripravnički staž može različito regulisati u zavisnosti od specifičnih zakona i propisa, kao i od vrste posla ili institucije u kojoj se obavlja. Potrebno je da mladi ljudi budu informisani o svojim pravima i obavezama kako bi mogli da donesu najbolje odluke za svoju karijeru.
