Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je izrazio svoje skeptične stavove o nedavno potpisanom sporazumu koji su sklopili predstavnici deset političkih partija iz Federacije BiH i Republike Srpske. Prema njegovim rečima, ovaj koncept sporazuma predstavlja „potpunu nepoznanicu u političkoj teoriji“, naglašavajući da je to neviđeno u praksi. Dodik je na društvenoj mreži Iks komentarisao kako je neobično da stranke koje su na vlasti deluju kao opozicija, dok opozicione stranke teže da postanu vlast.
Dodik je izrazio sumnju u ozbiljnost sporazuma poznatog kao „Platforma za mir i EU“, naglašavajući da Bosna i Hercegovina nije u ratnom stanju i da uživa u miru već tri decenije. On je kritikovao ulogu političkih stranaka u okviru ovog sporazuma, ističući da su ministarstva koja vode potpisnici predložila „nula zakona“ iz evropske agende. Prema njegovim rečima, jedini zakon koji je dobio podršku iz te grupe bio je jedva jedan.
Posebno je kritikovao stav potpisnika da „teške teme ostavljaju za druga vremena“, ukazujući na to da je trenutna kriza u BiH rezultat ignorisanja tih teških pitanja. „Nije kriza zbog sira i vojne muzike. Ako oni neće da rešavaju teška pitanja, ko će? Lakih više nema“, rekao je Dodik, naglašavajući hitnost rešavanja ključnih političkih i društvenih problema.
Na kraju, Dodik je istakao da je deo teksta koji je potpisan juče već ranije potpisan od strane sarajevskih „trojčica“, u saradnji sa HDZ-om i SNSD-om, insinuirajući da su tada prevarili. Takođe, optužio je drugu „trojčicu“, koja obuhvata SDS, PDP i Vukanovića, da „teško zna šta je potpisala“. „Jedni ne znaju kuda će, drugi šta će. Opšta radost. Ono što je izvesno – od potpisanog neće biti ništa. Juče su potpisivali, sledeće godine će biti ‘izbrisani’“, zaključio je Dodik.
S druge strane, predstavnici deset političkih partija, među kojima su stranke iz Federacije BiH i opozicija iz Republike Srpske, potpisali su u petak sporazum koji teži miru, stabilizaciji, evropskoj budućnosti i ekonomskom napretku BiH. Milan Miličević, predsednik Srpske demokratske stranke, poručio je da „razum mora prevladati“ i da je cilj smanjenje tenzija i stabilizacija političkih odnosa. „Idemo ka deeskalaciji krize i siguran sam da će nas za ovim stolom biti još više“, rekao je Miličević, naglašavajući značaj saradnje među strankama u cilju postizanja stabilnosti u zemlji.
Ova situacija ukazuje na duboku političku podelu i nesigurnost u Bosni i Hercegovini, koja se suočava sa izazovima u pogledu političke stabilnosti i ekonomskog razvoja. U ovom kontekstu, potpisivanje sporazuma od strane različitih političkih aktera može biti viđeno kao pokušaj da se pronađu zajednički temelji za prevazilaženje trenutnih problema, ali i kao potencijalni izvor novih tenzija ukoliko se ne postigne stvarna saradnja i napredak.
Mnogi analitičari smatraju da će uspeh ovog sporazuma zavisiti od sposobnosti političkih lidera da prevaziđu svoje razlike i fokusiraju se na zajedničke ciljeve koji će doprineti boljem životu građana BiH. U svakom slučaju, politička scena u BiH ostaje dinamična i nepredvidiva, a budućnost ove zemlje zavisi od sposobnosti njenih lidera da se dogovore i deluju u interesu svojih građana.
