U prvih 100 dana svog mandata, američki državni sekretar Marko Rubio sproveo je ambicioznu spoljnopolitičku agendu nazvanu „Amerika na prvom mestu“. Ova inicijativa, koja je deo šireg plana predsednika Donalda Trampa, rezultirala je značajnim postignućima u raznim oblastima, saopštio je Stejt department.
Prvi stub ove politike fokusira se na reorganizaciju Stejt departmenta kako bi se unapredila diplomatska misija Sjedinjenih Američkih Država. U tom kontekstu, obustavljeni su razni grantovi i ugovori u vrednosti većoj od 80 milijardi dolara koji su smatrani nekompatibilnim sa novim prioritetima administracije. Takođe, usmereni su napori na oslobađanje desetina Amerikanaca koji su nepravedno pritvoreni u zemljama poput Avganistana, Rusije i Venecuele.
Rubio je takođe obnovio odnose sa ključnim saveznicima, što je dovelo do značajnih odluka u regionu. Na primer, Panama je odlučila da napusti kinesku inicijativu „Pojas i put“, dok su druge zemlje, uključujući Salvador i Meksiko, preduzele korake ka jačanju veza sa Sjedinjenim Američkim Državama. Ova politika takođe uključuje nultu toleranciju prema stranim posetiocima koji pomažu terorističkim organizacijama.
Stejt department je izdao direktivu koja ukida oznaku „X“ na američkim pasošima, čime se uvodi sistem zasnovan na polu pri rođenju. Pored toga, potvrđena je politika da se samo zastava SAD može isticati na američkim objektima. Takođe, pokrenut je proces formalnog povlačenja iz Pariskog sporazuma, što je deo šire strategije Trampove administracije.
U martu je izdato rekordnih 2,78 miliona američkih pasoša i kartica, zahvaljujući unapređenju procesa i tehnologije.
Drugi stub politike obuhvata fer ekonomske i trgovinske odnose. Rubio i njegov zamenik Kristofer Landau potpisali su nove ugovore u vrednosti od 64,8 milijardi dolara sa stranim vladama, fokusirajući se na sigurnost američkih građana i nacionalnu sigurnost. Takođe su podržali novu predsedničku politiku o istraživanju mineralnih sirovina sa morskog dna, kao i pristup mineralima na kopnu u saradnji sa Ukrajinom i afričkim zemljama.
U okviru trećeg stuba, vratio se američki liderstvo na globalnoj sceni. Založeno je za izvoz tečnog prirodnog gasa kao ključnog energenta za međunarodne partnere, dok su ukinute politike koje su ograničavale sposobnost SAD da promoviše svoje energetske resurse.
Četvrti stub se fokusira na suzbijanje ilegalne imigracije i fentanila, s podatkom da je broj pokušaja ilegalne imigracije smanjen za 95 procenata. U petom stubu, vlasti Pekinga i Hongkonga su sankcionisane, a Kuba je ponovo dobila status „države sponzora terorizma“.
U okviru šestog stuba, Stejt department je vršio pritisak na saveznike NATO-a da povećaju svoja izdvajanja za odbranu na pet procenata BDP-a. Ove inicijative su dovele do usvajanja prve suštinske rezolucije Saveta bezbednosti UN o Ukrajini u poslednje tri godine, što je ključni korak ka miru u tom regionu.
Osim toga, Stejt department je istakao napore u uspostavljanju direktne diplomatije sa Rusijom, što je rezultiralo obnovljenim diplomatskim odnosima nakon tri godine. U ovom kontekstu, vođeni su pregovori o energetskoj stabilnosti i humanitarnim pitanjima koja uključuju Gazu, omogućavajući oslobađanje talaca i povećanje humanitarne pomoći.
U poslednjih 100 dana, Rubio je usmerio svoju pažnju na jačanje američkih interesa u svetu, sa jasnom porukom da je Amerika ponovo spremna da preuzme vodeću ulogu na globalnoj sceni.
