U selu Gornje Zaostro, kod Berana, juče je došlo do ozbiljnog incidenta vezanog za postavljanje spomenika Pavlu Đurišiću, komandantu četničkog pokreta tokom Drugog svetskog rata. Ovaj događaj izazvao je veliku pažnju i osude u javnosti, a reakcije su krenule odmah. Osnovno državno tužilaštvo u Beranama formiralo je predmet i preduzelo pravne mere, uključujući hapšenje jedne osobe.
Policija je uhapsila V. D. iz Berana zbog krivičnog dela povreda i nedozvoljeno podizanje spomen-obeležja. Ovaj potez je naišao na oštru kritiku, a predsednik Crne Gore Jakov Milatović je pozvao nadležne institucije da hitno reaguju i uklone spomenik. On je naglasio da postavljanje spomenika osobama koje simbolizuju fašističku kolaboraciju i zločine nad civilima predstavlja direktan pokušaj rehabilitacije ideologije koja je suprotna antifašističkim vrednostima Crne Gore.
Milatović je istakao da antifašizam nije samo istorijska činjenica, već i važeće opredeljenje države, utemeljeno u Ustavu i zakonima. Takođe je naglasio potrebu za hitnim uklanjanjem spomenika i delovanje svih relevantnih institucija kako bi Crna Gora pokazala doslednost u odbrani svojih antifašističkih vrednosti.
Reakcije su stigle i iz lokalne samouprave. Predsednik Opštine Berane, Đole Lutovac, osudio je postavljanje spomenika, naglašavajući da je to izvršeno bez prethodnog obaveštenja nadležnih institucija i u suprotnosti sa zakonskim procedurama. On je ukazao na to da se spomen-obeležja mogu podizati samo uz saglasnost nadležnog organa, i upozorio na krivične sankcije za one koji prekrše ovaj propis.
Ministarstvo kulture i medija je takođe reagovalo, najavljujući da će inspektor utvrditi stanje na terenu i da će najverovatnije izdati nalog Opštini Berane da ukloni spomenik, s obzirom na to da nisu dali saglasnost za njegovo postavljanje.
Povijest ovog spomenika je duga i kontroverzna. Ideja o podizanju spomenika Đurišiću najavljivana je pre 25 godina, ali su pokušaji u prošlosti bili sprečavani, uključujući akciju Specijalne jedinice crnogorske policije u 2003. godini, kada je postament dignut u vazduh. Nakon toga, spomenik je obnovljen, ali je ponovo uklonjen samo godinu kasnije. Sada, iz trećeg pokušaja, spomenik je postavljen pred tradicionalno okupljanje pristalica Jugoslovenske vojske u otadžbini, koji smatraju Đurišića herojem zbog njegovih operacija oslobađanja Berana od okupatorskih snaga 1941. godine.
Ovaj incident dolazi u trenutku kada se u Crnoj Gori sve više govori o rehabilitaciji ratnih zločinaca i kontroverznim ličnostima iz prošlosti. Kao dodatni kontekst, nedavni incident u Gusinju, gde su na koncertu pevane pesme koje slave teroriste sa Kosmeta, dodatno je podigao prašinu i izazvao osude javnosti.
Potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova, Ervin Ibrahimović, takođe je osudio postavljanje spomenika, naglašavajući da u građanskoj Crnoj Gori nema mesta za veličanje ratnih zločinaca poput Pavla Đurišića. Njegove reči odražavaju stavove mnogih koji se protive rehabilitaciji likova koji su bili uključeni u zločine tokom rata i koji simbolizuju mržnju i podelu.
Ovaj slučaj ukazuje na duboke podele u društvu Crne Gore kada je u pitanju istorijska interpretacija i sećanje na ratne događaje. Reakcije na postavljanje spomenika Đurišiću pokazuju da je tema ratnih zločinaca i antifašizma i dalje veoma aktuelna i da izaziva snažne emocije među građanima. U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će se Crna Gora nositi sa svojom prošlošću i kako će oblikovati svoju budućnost.
