Plaža El Pedoćin, smeštena u srcu Trsta, predstavlja jednu od najzanimljivijih i najkontroverznijih plaža u Evropi. Ova plaža, koja se nalazi u industrijskom okruženju, poznata je po svojoj podeli na muški i ženski deo, što stvara jedinstvenu dinamiku koja privlači lokalne posetioce i turiste. El Pedoćin je poznat ne samo po svojoj fizičkoj podeljenosti, već i po brojnim kontroverzama koje prate njen rad i regulative. Kao jedina plaža u Evropi koja održava tradiciju rodne segregacije, ona predstavlja relikt prošlosti u savremenom svetu, gde se tradicija sukobljava sa modernim vrednostima jednakosti.
Plaža se nalazi u blizini tršćanske luke, na obali Jadranskog mora, i nudi predivan pogled na gradske znamenitosti, uključujući svetionik Lanterna. El Pedoćin nije samo mesto za kupanje, već i društveni fenomen koji odražava kulturnu baštinu regiona. Tradicija koja datira još iz 1860. godine čini ovu plažu pravim istorijskim draguljem. Tokom austrougarskog perioda, Trst je bio značajna luka carstva, a plaža je služila kao mesto za odmor radne klase i buržoazije.
Godine 1908. privatni klub na mestu plaže zamenjen je javnim sadržajima, a ime je promenjeno u Bagno alla Lanterna. Ključno je da su polovi ostali razdvojeni ogradom kako bi se sprečile „neprikladne radnje“. Godine 1959. uvedena je betonska pregrada kako bi se ženama, koje su brojčano nadmašivale muškarce, obezbedio veći prostor. Ovaj zid dug 74 metra postao je simbol plaže. Vlasti su više puta pokušavale da uklone zid, a pitanje je razmatrano i na referendumu 1943. godine, gde su Tršćani odlučili da zid ostane, pokazujući snažnu privrženost tradiciji.
Danas, u 21. veku, plaža privlači pažnju zbog svoje otpornosti na promene, uprkos pritiscima Evropske unije i njenim regulativama o rodnoj ravnopravnosti. El Pedoćin se ponosi čistom vodom i visokim standardima održavanja, prepoznatim kao jednim od najboljih u ovoj oblasti. Voda Jadranskog mora ovde je kristalno čista, sa sertifikatima kvaliteta koji potvrđuju nizak nivo zagađenja, zahvaljujući strogim lokalnim propisima. Odsustvo iznajmljivanja ležaljki i suncobrana, koji često opterećuju druge italijanske plaže, osvežavajuće je na ovoj plaži.
U okviru ženskog dela nalazi se pristupačan bar, dok muškarci koriste bar pored ulaza. Ovi barovi nude jednostavne napitke poput kafe, sokova i laganih grickalica. Plaža je opremljena tuševima, svlačionicama i osnovnim sanitarnim čvorovima, a ulaz je samo 1,20€. Takođe, plaža je prilagođena osobama sa invaliditetom, sa rampama i posebnim ulazima u more, što je uvedeno u poslednjih nekoliko godina radi poboljšanja inkluzivnosti.
Međutim, glavna kontroverza vezana za El Pedoćin je rodna podela. Dok mnogi smatraju da ova podela obezbeđuje sigurnost i udobnost za ženske posetioce, drugi je kritikuju kao diskriminatornu. Političari često ističu da ovakva podela ne odražava savremena prava pojedinca, što izaziva tenzije među posetiocima. Posebno je sporno pitanje prihvatanja LGBT+ zajednice, jer neki članovi osećaju da El Pedoćin nije prijateljsko mesto za njih.
U poslednjih nekoliko godina, aktivisti su organizovali proteste i peticije za uklanjanje zida, ali lokalne vlasti i dalje podržavaju očuvanje tradicije, pozivajući se na kulturnu baštinu. Mnogi Tršćani se šaljivo izražavaju da bi uklanjanje zida izazvalo „Treći svetski rat“, dok žene često kažu da im zid omogućava opušteniji boravak, jer mogu doći na plažu čak i ako nisu imale vremena za depilaciju ili manikir. Plaža je otvorena tokom cele godine, ali je najveća gužva leti.
Jasno je da El Pedoćin nije samo plaža, već i simbol kulture i tradicije Trsta. Upravljački izazovi će se nastaviti, jer balansiranje između tradicije i savremene inkluzivnosti postaje sve važnije. O plaži su napisane knjige, a snimljen je i dokumentarac, „The Last Resort“ (2015), koji istražuje živote posetilaca i dubinu ove tradicije. Uz porast turizma, El Pedoćin bi mogao postati još veća atrakcija, ali će morati da se prilagodi savremenim zahtevima inkluzivnosti kako bi ostao relevantan.
