U Skanu, srednjovekovnom selu smeštenom duboko u planinama italijanskog regiona Abruco, živi 95-godišnja Margerita Ćarleta, koja predstavlja poslednji simbol tradicionalne nošnje ovog kraja. Njena svakodnevna haljina, tamna vunena sa dugim rukavima i pamučnom trakom za glavu, postala je atrakcija za turiste koji posećuju ovo malo mesto. Iako je njena popularnost porasla, Ćarleta se skromno smatra običnom bakicom koja ponosno nosi svoju tradicionalnu odeću.
Turisti, često se krećući kaldrmisanim ulicama, u potrazi su za „nonna Margeritom“, kako je nazivaju meštani. Njihova želja je da se fotografišu s njom, ali Ćarleta se trudi da izbegne reflektore, smatrajući se običnom ženom s dubokim korenima u ruralnom životu.
„Ponosna sam što nosim svoju haljinu“, izjavila je Ćarleta u razgovoru sa novinarima. Ova haljina nije samo deo njene svakodnevne odeće, već predstavlja i deo istorije i tradicije njenog sela. Vekovima su žene u Skanu nosile različite komplete odeće, a Ćarleta se još uvek drži te tradicije, birajući između nekoliko varijanti radne odeće čak i nedeljom.
Nakon gubitka dve sestre koje su se takođe tradicionalno oblačile, Ćarleta je ostala jedina koja svakodnevno nosi staru nošnju. U selu postoje žene koje nose ukrašene kostime tokom svečanosti, ali se tradicija polako gubi. Lokalna vlasti su prepoznale značaj ovih kostima i sada lobiraju da ih priznaju kao primer nematerijalne kulturne baštine pri UNESCO-u.
Ćarleta živi u istoj kamenoj kući od 1950. godine i uprkos svojim godinama, i dalje se bavi svakodnevnim poslovima. „Sve radim sama. Ujutru završim kućne poslove, očistim dvorište, kuvam i odem u kratku šetnju“, objašnjava ona. Njena rutina uključuje i vreme provedeno s prijateljima, komšijama i porodicom, iako je nedavno prestala da svraća u lokalni bar na jutarnji espreso.
Kada joj unuci dođu u posetu, Margerita uživa da im sprema domaću testeninu i njoke s blitvom, specijalitet iz Abruco. Unuci joj pomažu da se nosi s neželjenim turistima, čime dodatno olakšavaju njen život. „Divni su, stalno paze na mene. Veoma sam srećna što ih imam“, dodaje ona.
Iako je izgubila članove porodice i prijatelje, Ćarleta ne oseća nostalgiju. Kaže da uživa u pogodnostima modernog doba i u udobnijem životu koji muči nje napredak. „Radila sam ceo život u polju do svoje sedamdesete, a uz to sam čuvala i porodične životinje. Bio je to fizički težak posao. Sada mi je bolje nego juče; imam vreme za sebe i odmaram se. Naučila sam da cenim dokolicu“, ističe ona.
Kao poslednja nositeljka tradicije, Margerita Ćarleta predstavlja vezu između prošlosti i sadašnjosti. Njen život i način na koji se drži tradicije pružaju dragocen uvid u bogatu kulturnu baštinu Abruco. U svetu koji se brzo menja, ona ostaje postojana figura koja podseća na vrednosti koje su oblikovale njen život i život njenog sela.
Uprkos izazovima starenja i gubitka, Ćarleta se sa osmehom seća svog života, ističući da uživa u svakom trenutku. „Imam mnogo slobodnog vremena, nema napora, nema fizičkog iscrpljivanja kao ranije. Uživam u tome što sam baka, zadovoljna sam svojim životom“, zaključuje ona, ostavljajući snažnu poruku o snazi tradicije i otpornosti ljudskog duha.
