Kukuruz je ključna poljoprivredna kultura u Srbiji, a trenutna suša i klimatske promene imaju značajan uticaj na prinos. Proleće ove godine obeleženo je setvom kukuruza na oko 950 hiljada hektara, ali je većina useva pogođena tropskim vrućinama i nedostatkom vlage. Stručnjaci iz Poljoprivrednih stručnih službi (PSS) procenjuju da će prinos ovogodišnjeg kukuruza biti smanjen za čak 50% u poređenju sa višegodišnjim prosekom. Od prošlog septembra do danas, padavine su bile ispod 500 litara, a njihov raspored je bio neravnomeran.
Iako su prognoze zabrinjavajuće, ministar poljoprivrede Dragan Glamočić tvrdi da će kukuruz biti dovoljan za ishranu domaće stoke i delimično za izvoz. S druge strane, prinos suncokreta izgleda mnogo bolje, sa očekivanim porastom od 7% u odnosu na prošlu godinu. Soja, iako takođe pogođena sušom, ne stoji loše, dok se procenjuje da će prinos šećerne repe biti manji za oko 8%.
Međutim, na terenu se situacija čini drugačijom. Poljoprivrednici iz različitih krajeva Srbije izveštavaju o prinosima koji se kreću između 1.000 i 1.800 kilograma po hektaru, što je ispod višegodišnjeg proseka. Agronomi smatraju da kasniji delovi žetve mogu doneti bolje rezultate, posebno kod poznatih sorti, gde se očekuju prinosi do 2,5 tone po hektaru.
U nekim regionima, poput Pomoravlja, situacija sa kukuruzom je alarmantna, a mnogi farmeri razmišljaju o promeni setvene kulture. Milan Radosavljević iz sela Ribare kod Jagodine izveštava o gotovo potpunom izostanku roda kukuruza, što mu donosi velike gubitke, s obzirom na to da obrađuje 56 hektara. On je napomenuo da su na početku vegetacije imali dobre uslove, ali su suša i visoke temperature kasnije uništile useve. Radosavljević planira da smanji površine pod kukuruzom i fokusira se na ozime kulture poput pšenice, koja je ove godine dobro rodila.
U međuvremenu, prinosi šećerne repe su prepolovljeni, a agronomski analitičar Milan Prostran napominje da su svi prolećni usevi, uključujući kukuruz i soju, doživeli ozbiljno smanjenje proizvodnje. Prema njegovim rečima, štete će se bolje proceniti kada počne žetva, ali se očekuje da će prinosi pasti za više od 50-60%.
Soja je posebno pogođena sušom, a pad od 20 do 30% osetiće se i kod suncokreta. U Srbiji, površine pod šećernom repom su se smanjile sa 110.000 hektara na oko 40.000 hektara, dok je kukuruz ostao na između 900.000 i milion hektara. U tom kontekstu, Prostran upozorava na ozbiljne ekonomske posledice za poljoprivredu.
Klimatske promene i suša ne utiču samo na prinose, već i na cene krajnjih proizvoda. Cene na svetskim berzama imaju značajan uticaj na lokalne cene hrane. Prostran predviđa da će ako se ostvare određeni benefiti, kao što su poreske olakšice ili odlaganje otplate kredita, cena ulja možda ostati stabilna. Međutim, pad prinosa će verovatno dovesti do povećanja cena suncokreta i drugih proizvoda.
Šećer, kao berzanski proizvod, takođe će biti podložan promenama u ceni, zavisno od potražnje prerađivačke industrije i cena na svetskom tržištu. Domaćice će verovatno smanjiti preradu voća i šećera zbog visokih cena, što može dodatno uticati na potražnju i cene.
U zaključku, trenutna suša i klimatske promene predstavljaju ozbiljan izazov za srpsku poljoprivredu, sa potencijalno velikim gubicima u prinosima i ekonomskim posledicama. Poljoprivrednici će morati da prilagode svoje strategije kako bi se nosili sa novim uslovima, dok su predviđanja o cenama hrane i dalje neizvesna.
