Vesni Bratić, bivšoj ministarki prosvete, nauke, kulture i sporta, ukinut je kućni pritvor. Ovaj potez je saopštio njen advokat Mitar Šušić, naglašavajući da su svi svedoci saslušani i da su prestali svi razlozi za dalju primenu ove mere. Bratićeva je prvu reakciju na vest podelila na društvenim mrežama, izražavajući da se ne raduje previše jer smatra da borba nije gotova. Izrazila je zabrinutost da bi joj mogli ponovo pripisati kriminalne radnje, posebno zbog toga što je tokom njenog prethodnog boravka u pritvoru bila suočena s različitim optužbama.
Bratić je uhapšena 16. februara ove godine u okviru istrage Specijalnog državnog tužilaštva zbog navodnog oštećenja koje je prouzrokovano smenom više od 140 direktora vrtića, osnovnih i srednjih škola. U početku je bila podvrgnuta pritvoru od 30 dana, ali je vanraspravno veće Višeg suda u Podgorici odlučilo da ukine pritvor i pređe na kućni, uz dodatne mere zabrane sastajanja sa svedocima. Tokom saslušanja u SDT-u, Bratićeva nije mogla da prepozna svoj telefon ili se seti šifre, a naglasila je da ne bi otključala telefon kako se sadržaj ne bi distribuirao medijima.
Ova situacija izazvala je brojne reakcije u javnosti, posebno iz opozicionih redova koji su je optuživali za politički revanšizam. Bratićeva je, međutim, opravdala svoja dela depolitizacijom školstva, ističući da su neki od smenjenih direktora koristili obrazovne institucije u političke svrhe. Njena borba za reformu obrazovanja dobila je podršku od mnogih funkcionera, lidera političkih partija, intelektualaca i običnih građana, uključujući Mitropoliju budimljansko-nikšićku koja je stala u njenu odbranu.
Vesna Bratić bila je na poziciji ministarke nešto više od godinu dana, a njen mandat je obeležen smenama gotovo svih direktora škola. Ove smene su dovele do brojnih pravnih postupaka, gde su direktori tvrdili da su otkazi koje su dobili bili nezakoniti. Njena kratka, ali intenzivna funkcija u vladi premijera Zdravka Krivokapića ostala je zapamćena po njenoj hrabrosti da se suoči s nekadašnjim nedodirljivim kadrovima Mila Đukanovića, što je izazvalo podeljene reakcije u javnosti.
Bratićeva je tokom svog mandata nastojala da sprovede reforme koje su, prema njenim rečima, bile neophodne za unapređenje obrazovnog sistema u Crnoj Gori. Njena politika smene direktora, iako je naišla na protivljenje, bila je deo šire strategije da se eliminišu političke zloupotrebe u obrazovanju. Ova politika je, međutim, naišla na osudu opozicije koja je smatrala da je reč o političkom revanšizmu.
U međuvremenu, podrška Bratićevoj nije dolazila samo iz političkih krugova, već su je podržali i mnogi intelektualci i profesori koji su prepoznali njen trud da unapredi obrazovni sistem. Njihovi komentari su često naglašavali važnost depolitizacije obrazovanja i vraćanja fokusa na kvalitet nastave i obrazovne standarde.
S obzirom na sve što se dešavalo, situacija oko Vesne Bratić postaje sve složenija, a njen slučaj odražava šire društvene i političke tenzije u Crnoj Gori. Očekuje se da će se situacija nastaviti razvijati, a mnogi se pitaju kakve će posledice imati na budućnost obrazovnog sistema u zemlji. Dok se ona priprema za novu fazu svog života bez kućnog pritvora, javnost će pažljivo pratiti svaki njen korak i dalje postupke pravosudnih organa.
