Vicepremijer Crne Gore, Nik Đeljošaj, najavio je da će predložiti da se telekomunikaciona kompanija One obaveže da ukloni opremu proizvođača „Huavej“ i ZTE iz upotrebe. Ova inicijativa dolazi u svetlu sve većih bezbednosnih briga koje se tiču kineske tehnologije, a Đeljošaj je naglasio da novi državni Data centar ne treba da bude opremljen tehnologijom ovih kompanija. On smatra da je Crna Gora, kao članica NATO, dužna da se pridržava najviših evroatlantskih bezbednosnih standarda.
Đeljošaj je istakao da je podrška Sjedinjenim Američkim Državama ključna u ovom procesu, naglašavajući ozbiljne bezbednosne rizike koje predstavljaju kineski proizvođači u kritičnim komunikacionim sistemima. U tom kontekstu, on je dodao da Crna Gora mora graditi sigurne i moderne digitalne sisteme u saradnji sa svojim ključnim partnerima, posebno SAD i NATO-om.
Prethodno je Stejt department upozorio zemlje da prioritizuju nacionalnu bezbednost i privatnost prilikom nabavke opreme za kritičnu infrastrukturu. Naglašeno je da su kineski sajber akteri više puta kompromitovali mreže vodećih američkih i globalnih telekomunikacionih provajdera, što ukazuje na potrebu za oprezom.
U cilju jačanja nacionalne bezbednosti, Crna Gora planira da investira 300 miliona evra u izgradnju administrativnog i državnog Data centra u Podgorici, prema predlogu budžeta Vlade za narednu godinu. Ovaj projekat se uklapa u stratešku obnovu Crne Gore kao članice NATO-a i predstavlja doprinos kolektivnoj bezbednosti. U dokumentu se navodi da je izgradnja Data centra i podmorskog internet kabla u skladu sa članom 3. Vašingtonskog ugovora, koji obavezuje članice da razvijaju svoje odbrambene kapacitete.
Iako su tehnologije kineskih kompanija često napredne i cenovno povoljne, Đeljošaj je ukazao na zabrinutosti zbog njihovih veza sa kineskim državnim i obaveštajnim strukturama. Pojedini analitičari smatraju da je ovo postalo još važnije u svetlu kineskog zakona o nacionalnoj bezbednosti, koji obavezuje kompanije da sarađuju sa državnim obaveštajnim službama.
U skladu sa tim, Crna Gora je 2022. godine donela novi zakon o elektronskim komunikacijama, koji omogućava Vladi da ograniči nabavku opreme određenih proizvođača ukoliko proceni da bi mogla imati štetne posledice po nacionalnu bezbednost. Crna Gora je članica NATO od 2017. godine, a u planu je da do 2028. godine postane članica Evropske unije.
Ova situacija ukazuje na rastuću zabrinutost u vezi sa korišćenjem kineske tehnologije u regionu, a Crna Gora se suočava sa izazovom kako da obezbedi svoju infrastrukturu dok istovremeno održava odnose sa ključnim partnerima. Iako su kineske kompanije često viđene kao konkurentne zbog svojih proizvoda, bezbednosni rizici koje one nose postaju sve veći fokus u globalnim debatama.
U svetlu ovih informacija, jasno je da Crna Gora preuzima proaktivne mere kako bi zaštitila svoju nacionalnu bezbednost i osigurala da njeni digitalni sistemi budu u skladu sa međunarodnim standardima. Ovaj pristup može postati model za druge zemlje u regionu koje se suočavaju sa sličnim izazovima. S obzirom na sve ove aspekte, budućnost digitalne infrastrukture Crne Gore zavisi od sposobnosti zemlje da izabere prave tehnologije i partnere koji će doprineti njenoj sigurnosti i razvoju.
