Pre devetnaest godina, tačno 21. maja 2006. godine, Crna Gora je odlučila da krene putem nezavisnosti, što je rezultiralo referendumom o njenom državno-pravnom statusu. Referendum je bio usvojen uz preporuke Evropske unije, a pravo glasa imalo je 484.718 građana. Od toga, 419.240 je glasalo, što čini 86,5% od ukupnog broja birača. Nezavisnost Crne Gore podržalo je 55,5% učesnika referenduma, dok je 44,5% bilo za ostanak u zajedničkoj državi sa Srbijom. Za uspeh referenduma bilo je neophodno da ga podrži 55% izašlih birača, što je i ispunjeno.
Međutim, devetnaest godina kasnije, Crna Gora se suočava sa dubokim podelama. Ove podele se ne tiču samo političkih stavova, već i jezika, nacije i vere. U društvu je prisutna tenzija koja se dodatno povećava zbog priznanja nezavisnosti Kosova, članstva u NATO, kao i sprovođenja politike koja je smatrana antisrpskom i antiruskom. Čak i nakon pada režima Mila Đukanovića, nova vlast nije značajno promenila kurs spoljne politike, održavajući iste stavove prema Rusiji i Kosovu.
Predsednik Crne Gore, Jakov Milatović, čestitao je građanima Dan nezavisnosti, naglašavajući da je posvećen boljem sutra za zemlju. On je istakao da je Crna Gora na putu ka Evropskoj uniji i da se trude da vrate kredibilitet međunarodnim partnerima. Milatović je poručio da Crna Gora zna ko je, kuda ide i s kim ide, naglašavajući važnost mira, stabilnosti i dobrosusedskih odnosa.
Ipak, istorijski podaci o referendumu i dalje izazivaju kontroverze. Istoričar Jovan Markuš, autor „Bijele knjige“, tvrdi da su tokom referenduma zabeležene brojne neregularnosti, uključujući korišćenje matičnih brojeva čak i mrtvorođene dece. Ovakvi navodi dodatno potkrepljuju sumnju u legitimnost rezultata referenduma.
Milan Knežević, predsednik Demokratske narodne partije, podseća na 185.002 glasa za zajedničku državu, naglašavajući da ništa nije zaboravljeno, dok Danijel Živković iz Demokratske partije socijalista ukazuje na to da Crna Gora već pet godina suočava sa izazovima koji prete njenoj suverenosti. On smatra da su ovi izazovi rezultat unutrašnjih podela i nesigurnosti koje su se pojavile nakon sticanja nezavisnosti.
Poslanik Nove srpske demokratije, Jovan Vučurović, takođe izražava nezadovoljstvo prema referendumu, tvrdeći da je bilo mnogo neregularnosti i da su određene grupe, za koje se sumnja da su bile uključene u proces, nastavile sa širenjem podela posle sticanja nezavisnosti. On naglašava da su pojedini lideri koristili situaciju za uspostavljanje feuda koji su omogućili vladavinu određene porodice.
S obzirom na sve navedeno, Crna Gora danas predstavlja sliku društva koje je podeljeno i koje se bori sa sopstvenim identitetom. Iako je nezavisnost ostvarena, postavlja se pitanje da li je ona donela stabilnost ili dodatne tenzije unutar društva. Sa jedne strane, postoje oni koji smatraju da se Crna Gora razvija ka evropskim standardima, dok s druge strane, postoje oni koji se ne mire sa trenutnim stanjem i osećaju gubitak suvereniteta.
U svetlu ovih podela, jasno je da će Crna Gora morati da se suoči sa svojim unutrašnjim izazovima, kako bi pronašla put ka jedinstvu i stabilnosti. U tom kontekstu, važno je razgovarati o prošlosti, preispitati odluke koje su donete i raditi na izgradnji zajedništva koje bi moglo da prevaziđe trenutne razlike i tenzije.
