Poslanici Skupštine Crne Gore nisu tokom vanredne sednice, koja je održana nedavno, glasali o kandidaturi Predraga Krstonijevića za sudiju Ustavnog suda. Umesto toga, samo su utvrdili dnevni red, a o Krstonijevićevoj kandidaturi će se izjasniti naknadno. Ova sednica je sazvana na zahtev šefa države, Jakova Milatovivća, koji je predlog za izbor Krstonijevića uputio parlamentu još 3. decembra prethodne godine.
U prvom krugu glasanja, održanom 31. decembra, Krstonijević nije dobio potrebnu podršku poslanika. Tada su ga podržala 25 poslanika od 45 koji su glasali, dok je 20 bilo uzdržano. Za izbor sudije Ustavnog suda u drugom krugu potrebno je obezbediti tropetinsku podršku, što znači da je potrebno najmanje 49 glasova.
Ministarstvo evropskih poslova je istaklo da je Crna Gora tokom prošle godine postigla značajan napredak u reformisanju pravosudnog, antikorupcijskog i medijskog zakonodavstva. Takođe, naglasili su jačanje institucija i ostvarenje merljivih rezultata u ovim oblastima, čime su potvrdili svoju ambiciju da do 2028. godine postanu punopravna članica Evropske unije.
Ministarka pravde, Maida Gorčević, je na sastanku Pododbora za pravdu, slobodu i bezbednost između Crne Gore i Evropske komisije, koji se održao u Podgorici, izjavila da je efikasnost sudova u 2025. godini povećana za oko deset procenata. Ustavni sud je do marta 2025. rešio gotovo sve predmete starije od tri godine i sada se fokusira na predmete iz 2024. i 2025. godine.
Ambasador EU u Crnoj Gori, Johan Satler, poručio je da je Evropska unija spremna da nastavi da podržava Crnu Goru u ovoj završnoj fazi. On je naglasio da je sada najvažnija doslednost, institucionalna odgovornost i opipljivi rezultati na terenu.
U ovom kontekstu, situacija oko Krstonijevićeve kandidature za Ustavni sud predstavlja samo jedan od izazova sa kojima se Crna Gora suočava u procesu evropskih integracija. Ustavni sud igra ključnu ulogu u pravosudnom sistemu i njegov sastav je od suštinskog značaja za funkcionisanje pravne države. Odluke koje donosi Ustavni sud utiču na mnoge aspekte života građana i na stabilnost pravnog sistema.
Pored tih pitanja, Crna Gora se suočava i sa izazovima u borbi protiv korupcije, koja ostaje jedan od glavnih prioriteta kako za vlasti, tako i za međunarodne partnere. Evropska unija postavlja visoke standarde i očekuje od Crne Gore da pokaže napredak u ovom smislu kako bi ostvarila svoje ambicije za članstvo.
U poslednjih nekoliko godina, Crna Gora je svesno radila na reformama koje bi trebalo da unaprede pravosudni sistem i smanje nivo korupcije. Ove reforme uključuju poboljšanje zakonodavstva, jačanje nezavisnosti pravosudnih institucija i obezbeđivanje većeg pristupa pravdi za sve građane.
Međutim, i dalje postoje prepreke i izazovi koji se moraju prevazići. Potrebno je da svi akteri u društvu, uključujući i političke stranke, nevladine organizacije i građane, zajedno rade na jačanju institucija i vladavine prava.
S obzirom na trenutne okolnosti, važno je da se postigne konsenzus među političkim strankama oko ključnih pitanja kao što je izbor članova Ustavnog suda. Ovaj proces ne bi trebao biti politizovan, već bi trebalo da se temelji na stručnosti i integritetu kandidata.
Uloga Ustavnog suda je od suštinske važnosti za očuvanje demokratskih vrednosti i zaštitu ljudskih prava u Crnoj Gori. Stoga je neophodno da se ovaj proces sprovede na transparentan i odgovoran način, kako bi se obezbedila legitimnost i poverenje građana u pravosudni sistem.
