Anketni odbor Skupštine Crne Gore nastavio je sa radom na prikupljanju informacija o postupku državnih organa tokom izgradnje vetroelektrane na Možuri, nedaleko od Ulcinja. Ova tema je postala predmet rasprava zbog sumnji u povezanost sa korupcijom i štetom koju je projekat mogao izazvati za državu.
Vetropark Možura, čija je vrednost procenjena na 90 miliona evra, pušten je u rad 2019. godine, za vreme vladavine Demokratske partije socijalista (DPS). Investiciju su realizovale malteške kompanije „Enemalta“ i „Malta Montenegro vind park“. Ovaj projekat se takođe pominje u istraživanju o korupciji koje je sprovodila novinarka Dafne Karuane Galicija, koja je tragično nastradala 2017. godine. Njen sin, Metju Galicija, izjavio je 2020. da je njegova majka istraživala različite aspekte ovog posla, uključujući i ljude uključene u projekat u Crnoj Gori.
Poslanik DPS-a, Nikola Rakočević, naglasio je da, iako država nije direktno oštećena, to ne znači da nije prevarena. On je istakao da je Crna Gora u projekat uložila nula evra, dok je procenjena dobit nakon što je vetroelektrana predata državi 200 miliona evra. Rakočević je dodao da država već zarađuje između 20 i 30 miliona evra na osnovu globalnih kretanja, dok su prihodi od PDV-a u 2020. godini iznosili 1,5 miliona evra. On je takođe spomenuo da se pominje šteta od 115 miliona evra, što je iznos koji je država obavezna da otkupi prema ugovoru, ali je zarada od 30 miliona evra bila značajna.
Sa druge strane, potpredsednik Vlade Momo Koprivica iz partije Demokrate, pojasnio je kako je došlo do ekonomske štete. On je naveo da ako se projekat proda za 3,5 miliona evra, porezi se obračunavaju na osnovu tog iznosa, a kada se analizira kapitalna dobit učesnika, razlika između nabavne i prodajne cene postaje evidentna. Nabavna cena predstavlja ono što su investitori uložili, dok je prodajna cena iznosila 10,3 miliona evra, što stvara razliku od sedam miliona evra, koja se smatra direktnom ekonomskom štetom za državu.
Ove informacije postavljaju pitanja o transparentnosti i odgovornosti državnih organa u vezi sa velikim investicijama poput vetroelektrane Možura. Kritike na račun vlasti dolaze u trenutku kada javnost traži više odgovornosti i transparentnosti u upravljanju javnim resursima. Anketni odbor ima zadatak da ispita sve aspekte ovog projekta, uključujući ugovore, finansijske tokove i moguće nepravilnosti u postupku.
Takođe, zanimljivo je napomenuti da je projekat Možura deo šireg trenda ulaganja u obnovljive izvore energije, koji su postali prioritet za mnoge zemlje u cilju smanjenja emisije ugljen-dioksida i borbe protiv klimatskih promena. Međutim, uspeh ovakvih projekata zavisi od pravilnog upravljanja i nadzora, kako bi se obezbedila maksimalna korist za društvo i minimizirale potencijalne štete.
Sve u svemu, situacija oko vetroelektrane Možura ukazuje na potrebu za boljim zakonskim okvirom i većim nadzorom nad investicijama u energetskom sektoru. Anketni odbor nastavlja sa radom kako bi razjasnio sve nejasnoće i pružio odgovore na pitanja koja muče javnost. Očekuje se da će rezultati njihovog rada imati dugoročne posledice na politiku i upravljanje resursima u Crnoj Gori. U ovom trenutku, važno je da se osigura da se slične situacije ne ponove u budućnosti, kako bi se očuvala državna imovina i interesi građana.
