Dva sata trajao je razgovor između predstavnika porodica žrtava masakra na Cetinju i predsednika Vlade Crne Gore Milojka Spajića, ali konačni dogovor nije postignut. Zbog toga se nastavljaju blokade magistrale prema Podgorici na Kruševom ždrijelu, koje su započete još u februaru. Porodice žrtava traže odgovornost čelnika bezbednosnog sektora, a novi sastanak je zakazan za 15 dana.
Vesna Pejović, koja je izgubila unuke Marka i Mašana, kao i ćerku Natašu, u razgovoru je istakla da im je razgovor sa premijerom ulio nadu da će pravda konačno biti zadovoljena. Istakla je i da je prvo razgovarala kao čovek, a zatim kao član porodice žrtava, naglasivši da je ona i njen suprug vodili nezavisnu istragu o ovom tragičnom događaju. Cetinjani su bili iznenađeni informacijom da premijer nije bio upoznat sa nekim detaljima dva masovna ubistva.
Na Cetinju je 12. avgusta obeležena treća godišnjica masovnog ubistva koje je počinio Vuk Borilović, koji je iz lovačke puške ubio deset osoba, među kojima su bila i dvoje dece, dok je šest osoba ranio. Borilović je ubijen 45 minuta nakon zločina koji je počinio.
Ubrzo nakon prvog masakra, podneta je inicijativa za donošenje „Markovog i Mašanovog zakona“, nazvanog po ubijenoj deci, braći Martinović. Ovaj zakon predviđa detaljne psihološke procene i automatsko oduzimanje oružja od osoba koje su sklone nasilju. Inicijativu je pokrenula Maja Popović, sestra jedne od žrtava. Iako je prošlo dve i po godine, situacija se nije značajno poboljšala.
U januaru 2025. godine, u istom gradu, Aleksandar Martinović je ubio 13 osoba, među kojima dvoje dece. On je koristi pištolj u nelegalnom posedu i tokom pola sata pucao na pet različitih lokacija. Policija ga je pronašla skoro šest sati nakon zločina, kada je on izvršio samoubistvo. Ova dva masakra su ukazala na ozbiljne nedostatke u bezbednosnim merama koje su na Cetinju bile na snazi. Tokom prvog masakra, Cetinje je imalo samo 12 policajaca na terenu, dok ih je tokom drugog bilo još manje, samo devet.
Ovaj nedostatak policijske prisutnosti postavlja ozbiljna pitanja o sposobnosti vlasti da zaštite svoje građane. U svetlu ovih tragičnih događaja, porast nasilja i nedovoljna reakcija bezbednosnog sektora postali su ključne teme među građanima. Porodice žrtava su jasno izrazile svoju zabrinutost i nezadovoljstvo, ukazujući na potrebu za reformama u bezbednosnom sektoru kako bi se izbegle slične tragedije u budućnosti.
U razgovoru sa premijerom, porodice su tražile jasne odgovore i objašnjenja o tome zašto nije bilo efikasnije reakcije u trenutku kada su ovi zločini počinjeni. Mnogi Cetinjani su izrazili sumnju u to da će bilo koja odgovornost biti preuzeta od strane onih koji su nadležni za bezbednost. Ova situacija je izazvala veliku zabrinutost među građanima, jer se osećaju nezaštićeno i prepušteno sudbini.
Takođe, porodične blokade magistrale prema Podgorici su simbol otpora i borbe za pravdu. Ove blokade su postale i mesto okupljanja onih koji traže promene u sistemu i odgovornost za smrt svojih voljenih. Građani smatraju da je važno da se njihov glas čuje i da se na adekvatan način odgovori na njihove zahteve.
U svetlu ovih teških događaja, jasno je da Crna Gora mora preduzeti hitne korake kako bi se poboljšala bezbednost svojih građana i osigurala pravda za žrtve. Inicijative poput „Markovog i Mašanovog zakona“ su prvi koraci ka boljim merama koje će zaštititi društvo od budućih tragedija. Potrebno je da se čelni ljudi u bezbednosnom sektoru suoče sa svojim odgovornostima i da se stvore uslovi za sigurniji život svih građana.
