Guslarski zanat predstavlja jednu od najstarijih tradicija na Balkanu, simbolizujući spoj umetnosti, strpljenja i duboke duhovne povezanosti sa nacionalnim identitetom. Izrada gusala, koja je pretežno ručni rad, ne samo da čuva istoriju i kulturu srpskog naroda, već i prenosi epsko pamćenje kroz generacije. Svaki komad drveta, koji majstor oblikuje, postaje priča o junaštvu i slobodi.
Ovaj zanat se prenosi s kolena na koleno, a danas ga čuvaju retki posvećenici, među kojima je i Milić Šaponjić sa planine Zlatar. Milić već četiri decenije izrađuje gusle, koje su postale simbol istorije, vere i narodne tradicije. Njegove gusle su prepoznate i u prestižnim kolekcijama širom sveta.
Milić ističe da je njegov put započeo u porodici. Prvi put je čuo gusle kao mali, a njihova melodija ga je navela da se zainteresuje za ovaj zanat. U njegovom selu svaki stariji čovek znao je da svira gusle, što ih čini važnim delom lokalne tradicije. Prve gusle koje je napravio sa dvadeset godina ubrzo su dospele u ruke afirmisanih guslara, što mu je bio znak da je na pravom putu.
Tokom svoje karijere, Milić je izradio više od dve i po hiljade gusala. Njegove kreacije su putovale od Srbije do različitih kontinenata, a čak su stigle i do carske palate u Topoli. Koristi isključivo pažljivo odabrano javorovo drvo, koje mora imati specifičan ton kada se kucne. U izradi gusala, Milić se oslanja na tradiciju i simboliku, koristeći dekoracije poput glava kozoroga, orlova i manastira.
Izrada jednih gusala traje oko deset dana, ali to vreme može varirati u zavisnosti od inspiracije i posvećenosti. Milić priznaje da ne može svaki dan raditi po ceo dan jer gusle zahtevaju mir i energiju. Jednostavniji modeli zahtevaju četiri do pet dana, dok složeniji, ukrašeni rezbarijom, mogu potrajati i duže.
Cene gusala variraju, a Milić napominje da jednostavnije koštaju oko 300 evra, dok bogato ukrašene mogu dostići i 500 evra. Međutim, naglašava da prava vrednost nije u novcu, već u priči koju gusle pričaju. One su svedok borbe i opstanka srpskog naroda, prenosile su kroz vekove pesmu, istoriju i tradiciju.
Milićev sin, Stefan Šaponjić, takođe je deo ove porodične tradicije. Iako je diplomirani politikolog i profesionalni sportista, Stefan smatra da su gusle deo njegovog identiteta. Odluka da piše o guslama kao atributu srpskog nacionalnog identiteta u doba globalizacije pokazuje njegovu posvećenost očuvanju tradicije.
Gusle su oduvek bile duhovni vodič kroz istoriju srpskog naroda, predstavljajući pesmu o borbi i slobodi. U rukama majstora poput Milića Šaponjića, one oživljavaju priče koje ne smeju biti zaboravljene. Njihov zvuk podseća nas na značaj tradicije i na to da ona ostaje živa sve dok ima onih koji je čuvaju, poštuju i prenose sa ljubavlju.
U svetu koji se brzo menja, očuvanje ovakvih tradicija postaje sve važnije. Gusle ne predstavljaju samo muzički instrument, već i simbol identiteta, kulture i duhovne snage jednog naroda. Milić i Stefan Šaponjić su primer kako se tradicija može prenositi kroz generacije, obogaćujući ne samo njih, već i celu zajednicu. Kroz svoj rad, oni podsećaju na snagu i značaj srpske tradicije, čineći da gusle i dalje zvone kroz vekove.
