Neverica i tuga su obeležili porodicu Mrdak nakon što su svi optuženi za ubistvo Ljubiše Mrdaka i pljačku Pošte u Nikšiću oslobođeni. Ova presuda šokirala je ne samo njegovu porodicu, već i čitav grad Nikšić, gde je Ljubiša bio poznat i voljen. Njegova tragična smrt dogodila se 20. oktobra 2021. godine, kada je, kao radnik obezbeđenja, pokušao da spreči naoružane razbojnike da opljačkaju penzionere. Za svoj hrabri čin, posthumno je od „Novosti“ dobio priznanje za najplemenitiji podvig godine, što govori o njegovom karakteru i hrabrosti.
Porodica Mrdak, iako razočarana presudom, ne odustaje od potrage za pravdom. Advokat porodice, Dragomir Ćalasan, podneo je žalbu na oslobađajuću presudu Višeg suda koja se odnosila na okrivljene: Mitra Kneževića, Stojana Albijanića, Nemanju Miljkovića, Petra Zolaka, Srđana Svjetlanovića, Davida Baljca i Stefana Regojevića. Ćalasan smatra da su radnje i tragovi optuženih pronađeni na mestu zločina bili dovoljno uverljivi da dovedu do drugačijeg zaključka suda.
On naglašava da se iz spisa predmeta može zaključiti da je većina optuženih već učestvovala u nizu sličnih krivičnih dela. Osim toga, Ćalasan ističe problematičan odnos prema iskazu veštaka medicinske struke, koji je, i pored svojih ograda, tvrdio da je oružje korišćeno u ubistvu Mrdaka moglo biti pištolj ili revolver, a ne automatska puška. Ova izjava je direktno dovela u pitanje sadržaj optužnice i korišćena je kao ključni argument od strane odbrane okrivljenih.
Advokat takođe ukazuje na to da su neki od optuženih već imali probleme sa zakonom, a to bi trebalo da bude upozorenje za sud. Mitar Knežević, na primer, već je bio osuđen na 11 godina zatvora zbog sličnog dela, dok su drugi optuženi takođe imali prethodne krivične postupke.
Jedan od ključnih dokaza u ovom slučaju bio je pronalazak mrežaste zaštite za sunce na mestu zločina, koja je poslate na DNK analizu. Na toj zaštiti pronađeni su tragovi jednog od učesnika krivičnog dela. U Forenzičkom centru Danilovgrad je utvrđeno da je optuženi Petar Zolak jedan od tri donora biološkog materijala pronađenog na toj zaštiti, koja je ispala iz vozila „nisan kaškai“ i pronađena 25 metara od Pošte, tačno na mestu ubistva. Policija je ovu informaciju zabeležila u službenoj belešci, ali je tokom suđenja svedok negirao da je nešto ispalo iz automobila, verovatno iz straha.
Mrdakova porodica nastavlja da se bori za pravdu, uprkos svim preprekama koje su se pojavile tokom suđenja. Njihova borba nije samo lična, već i simbolična za sve porodice koje su izgubile svoje najmilije zbog nasilja i kriminala. Oslobađajuća presuda za optužene predstavlja dodatni udarac za njih, ali i podsticaj da ne odustanu od traženja pravde.
U ovom slučaju, sudski sistem se suočava sa ozbiljnim pitanjima o efikasnosti i pravednosti, dok se porodica Mrdak suočava s gubitkom koji nikada ne može biti nadoknađen. Čitava situacija postavlja pitanje poverenja građana u pravdu i pravosudni sistem, kao i važnost sakupljanja i analize dokaza u krivičnim postupcima. Ljubiša Mrdak će zauvek ostati u sećanju onih koji su ga poznavali, a njegova porodica će nastaviti da se bori za pravdu koju zaslužuje.
