Branko Anđić, poznati pisac, prevodilac i novinar, nedavno je podelio svoja razmišljanja o porodici, književnosti i prevodilaštvu u intervjuu za Tanjug. U svom delu „Da si dobra i Bog bi te imao“, Anđić se na ironičan i hiperboličan način osvrće na porodične vrednosti i njihove disfunkcionalnosti. On smatra da je porodica, iako se često prikazuje kao temelj društva i sigurna luka, zapravo duboko disfunkcionalna.
Anđić naglašava da ljudi često precenjuju svoju pronicljivost i sposobnost da razumeju složene ljudske odnose unutar porodice. U njegovim očima, mnoge porodice se suočavaju sa problemima koji se često previđaju, a koji potiču iz neprestanih sukoba, nesporazuma i emocionalnih tenzija. Ovaj stav je u skladu sa njegovim književnim radom, gde se često bavi temama međuljudskih odnosa i porodice, a njegov stil pisanja karakteriše ironičan ton.
Tokom razgovora, Branko Anđić je takođe podelio svoja iskustva sa Buenos Ajresom, gradom koji ga podseća na Beograd. Ova povezanost između dva grada očigledno ga inspiriše u njegovom stvaralaštvu. Anđić navodi da iako se Buenos Ajres i Beograd razlikuju u mnogim aspektima, oba grada imaju sličnu atmosferu i duh, što ga podstiče da istražuje njihove kulturne i socijalne dinamike.
Jedna od ključnih tema o kojima je Anđić razgovarao jeste važnost prevodilaštva u književnosti. On veruje da dobar prevodilac može značajno poboljšati kvalitet knjige, čak i do 30 procenata. Ovo je posebno značajno za književna dela koja putuju iz jednog jezika u drugi, jer prevod može oblikovati kako se delo prima u novoj kulturi. Anđić smatra da je uloga prevodioca od suštinske važnosti, jer on ne samo da prenosi reči, već i osećaje, ton i kontekst dela.
U svetlu ovih razgovora, Anđić ističe da je literatura moćno sredstvo za razumevanje ljudske prirode i međuljudskih odnosa. Njegova dela često istražuju složenosti i kontradikcije ljudskog postojanja, kao i načine na koje se pojedinci nose sa sopstvenim emotivnim teretima. On veruje da književnost može poslužiti kao ogledalo društva, reflektujući njegove vrlina i mane.
Anđić takođe ističe kako savremeni svet često izgleda kao da se udaljava od tradicionalnih vrednosti porodice, što dodatno komplikuje dinamiku međuljudskih odnosa. U njegovoj knjizi, on se bavi ovim temama kroz priče koje su ispunjene humorom, ironijom i dubokom emocionalnom rezonancijom. Njegov cilj je da podstakne čitaoce na razmišljanje o vlastitim iskustvima unutar porodice i da ih podstakne na kritičko razmišljanje o normama koje se često uzimaju zdravo za gotovo.
Knjiga „Da si dobra i Bog bi te imao“ nije samo kritika porodice, već i poziv na introspekciju. Anđić koristi svoje pisanje kao alat za istraživanje ljudske prirode i složenosti odnosa među ljudima. Njegov pristup književnosti je sve samo ne površinski; on se bavi dubokim pitanjima koja se tiču identiteta, pripadnosti i emotivnih veza.
Kao autor, Anđić se trudi da bude iskren prema svojim čitaocima, deleći svoje misli i osećaje na način koji je pristupačan i razumljiv. Njegov stil pisanja odražava njegovu sposobnost da se poveže sa čitaocima, pružajući im mogućnost da se prepoznaju u njegovim rečima i iskustvima. U svetu koji se brzo menja, Anđić ostaje posvećen proučavanju ljudske prirode, pružajući nam uvid u složenosti života i odnosa koji nas okružuju.
