Nakon evidencije nelegalnih objekata, lokalne samouprave u Srbiji očekuju dodatne prihode od poreza na imovinu u iznosu od približno 4,16 milijardi dinara godišnje. Ovaj korak se dešava u okviru nove regulative koja će omogućiti upis objekata u katastar, što automatski proširuje poresku bazu. Poreska uprava će preuzeti podatke o novoupisanim nepokretnostima, čime se stvara jedan od najvažnijih stabilnih prihoda za jedinice lokalne samouprave.
U praksi, porez na imovinu nije isključivo povezan sa katastrom. Poreski organi već unose objekte u evidenciju i naplaćuju porez, čak i kada nepokretnosti nisu upisane, na osnovu njihovog korišćenja. Prema analizi efekata novog zakona, procenjuje se da između 30 i 40 odsto nelegalnih objekata već plaća porez, što sugeriše da će realni efekat proširenja poreske baze obuhvatiti oko 60 do 70 odsto novoupisanih objekata.
Do 2030. godine, država planira da evidentira 1,6 miliona novih objekata, dok se očekuje da će oko 1,04 miliona od njih biti realno novih poreskih obveznika. Ovaj zakonski predlog ima za cilj da unapredi poresku politiku, ali se postavlja pitanje o etici nagrađivanja onih koji su prekršili zakon.
Aleksandar Vasić, poreski savetnik, komentariše da je evidentiranje nepokretnosti pozitivan korak, ali ističe da ovakvi propisi mogu slati pogrešnu poruku, da se kršenje zakona isplati. S obzirom na istorijske probleme sa nelegalnim objektima, neki smatraju da je ovo iznuđeno rešenje.
Jedan od ključnih aspekata novog zakona je utvrđivanje poreske obaveze pet godina unazad. Sve nepokretnosti, bez obzira na to da li su građene sa ili bez dozvole, trebale bi biti oporezovane. Mnogi nelegalni objekti već plaćaju porez, ali ne postoje jedinstvene evidencije, što otežava naplatu. Ako se uspostavi jedinstvena evidencija, lokalne samouprave će moći da oporezuju sve nepokretnosti.
Postavlja se pitanje mogućnosti retroaktivne naplate poreza za nekretnine koje će biti upisane, a koje do sada nisu bile vidljive. Vasić objašnjava da se sve poreske obaveze mogu utvrđivati pet godina unazad, što znači da lokalne samouprave mogu oporezivati imovinu koja je legalizovana i za prethodnih pet godina. Iako bi ovo moglo doneti dodatne prihode, benefiti koje vlasnici nelegalnih objekata dobijaju su daleko veći od poreza koji bi trebali platiti.
U zaključku, nova regulativa o upisu nelegalnih objekata u katastar donosi potencijalne finansijske koristi za lokalne samouprave, ali takođe postavlja etička pitanja o nagrađivanju onih koji su kršili zakon. Kako se bude sprovodila, biće važno pratiti njene efekte na poresku politiku i na samu praksu oporezivanja u Srbiji.
