Svetske cene hrane su u februaru 2023. godine zabeležile porast u odnosu na januar, a posebno su skočile cene šećera koje su porasle za 6,6%. Ove podatke je objavila Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Vrednost indeksa svetskih cena prehrambenih proizvoda, poznatog kao FAO Indeks, iznosi 127,1 poen, što predstavlja mesečni rast od 1,6% u poređenju sa januarskim vrednostima.
Ovaj porast cena je rezultat povećanja vrednosti indeksa u različitim kategorijama, uključujući šećer, mlečne proizvode, biljna ulja i žitarice, dok su cene mesa zabeležile blagi pad. Indeks cena šećera je dostigao 118,5 poena, što znači mesečni rast od 6,6%. Tržišta su zabrinuta zbog smanjenih globalnih zaliha šećera za sezonu 2024/25, kao i zbog slabijih prognoza za proizvodnju u Indiji i Brazilu. Iako su cene šećera porasle u odnosu na januar, one su i dalje 15,8% niže nego u istom mesecu prošle godine.
Pored šećera, prosečna vrednost indeksa cena mlečnih proizvoda takođe je porasla, i to za 4% na 148,7 poena, dok je međugodišnji rast iznosio 23,2%. Mesečna poskupljenja su zabeležena u svim kategorijama mlečnih proizvoda. Indeks cena biljnih ulja je porastao za 2% na 156 poena, što je značajno povećanje od 29,1% u odnosu na februar prošle godine. Ovo povećanje je delimično uzrokovano višim cenama palminog, sojinog i suncokretovog ulja.
Cene žitarica su blago porasle za 0,7% na 112,6 poena, uzrokovane rastom cena pšenice i kukuruza, dok su na međugodišnjem nivou niže za 1,2%. Indeks cena mesa je zabeležio mali pad od 0,1% na 118 poena, ali je i dalje 4,8% viši nego u istom mesecu prošle godine.
Ukupna vrednost indeksa svetskih cena prehrambenih proizvoda za februar 2023. godine porasla je za 8,2% u odnosu na prošlu godinu, ali je istovremeno 20,7% manja u odnosu na vrhunac iz marta 2022. godine. Ovi podaci ukazuju na složenu situaciju na globalnom tržištu hrane, gde se cene različitih prehrambenih proizvoda kreću u različitim pravcima.
Jedan od faktora koji utiču na globalne cene hrane su klimatski uslovi koji utiču na poljoprivrednu proizvodnju. Na primer, suše ili poplave u velikim proizvođačima hrane, kao što su Indija i Brazil, mogu značajno smanjiti prinose i dovesti do povećanja cena. Ovi klimatski izazovi postali su sve učestaliji, što dodatno komplikuje situaciju na tržištu.
Osim klimatskih faktora, geopolitičke napetosti i trgovinske politike takođe igraju ključnu ulogu u oblikovanju cena hrane. Sukobi, kao što su ratovi ili političke krize, mogu ometati lanac snabdevanja, što dodatno povećava pritisak na cene. U tom smislu, FAO upozorava na potrebu za jačanjem globalne saradnje kako bi se osiguralo stabilno snabdevanje hranom i umanjile posledice potencijalnih kriza.
U svetlu ovih informacija, potrošači bi trebali biti svesni trenutnih trendova na tržištu hrane, kao i potencijalnih promena u cenama koje mogu uticati na njihove mesečne troškove. Sa porastom cena osnovnih namirnica, kao što su šećer, mlečni proizvodi i ulja, domaćinstva bi mogla biti primorana da prilagode svoje budžete i potrošačke navike.
Kao zaključak, globalne cene hrane su u stalnom fluktuirajućem stanju, pod uticajem različitih ekonomskih, klimatskih i političkih faktora. FAO nastavlja da prati ove promene i pruža važne informacije kako bi se svi učesnici na tržištu mogli bolje pripremiti za izazove koji dolaze.
